Koja zanimanja najviše nedostaju u Srbiji: U medicini deficit, ali i sve manje fizikalaca

U Srbiji je deficit kadrova posebno izražen u  građevinarstvu i medicini, izjavila je danas Jelena Jevtović iz Uniije poslodavaca Srbije i dodala da su mladi nedovoljno zainteresovani i za zanate.

Zanatlije, vozači, medicinari - ni za lek

Zbog deficita radnika u brojnim sektorima Ministarstvo rada je predložilo da se napravi lista deficitarnih zanimanja koja bi omogućila da se radnici struka koje nedostaju Srbiji lakše "uvoze" iz inostranstva, a Jevtovićeva je za Tanjug rekla da   među kadrovima kojih nema dovoljno najviše nedostaju vozači, zaposleni u sektoru trgovine, u medicini pedijatri, anesteziolozi, radiolozi.

Na pitanje koliko će ta lista olakšati poslodavcima da zaposle kadrove kojih nema dovoljno, Jevtovićeva je pojasnila da će biti lakše jer će moći u skladu sa svojim proizvodnim procesima da angažuju ljude.

"S tim što to nije neko dugoročno rešenje. Mi smo iz Unije poslodavaca podneli predlog za sveobuhvatnu reformu obrazovnog sistema u smislu da se uradi ta kompletna analiza, da se vidi u kom ćemo se mi pravcu kao država razvijati u nekoj budućnosti. I jednostavno da se školstvo prilagodi potrebama privrede, jer mi vidimo da su nam ta zanatska zanimanja baš onako goruća, vi uopšte nemate interesovanje dece da se upisuju u zanatske škole", navela je ona.

Većina neće da radi poslove svojih roditelja: Kako mladi biraju buduće zanimanje

Na pitanje koliko je komplikovano uvesti strance u posao u Srbiji, Jevtovićeva  pojašnjava da su oni već angažovani u našoj zemlji na nekim poslovima manuelnog karaktera.

Sve manje fizičkih radnika

 "To su manuelni i građevinski radnici ili angažovani na sezonskim poslovima u poljoprivredi", navela je Jevtovićeva.
Dodala je da ima dosta stranaca na poslovima vozača u našoj zemlji i pojasnila da oni idu na obuke u svojoj državi pre nego što se zaposle u Srbiji i da moraju da nauče jezik bar osnovno.

Ne treba vam diploma, a oglasa sve više: Ovo je pet najtraženijih zanimanja u Hrvatskoj

 "Mi smo u problemu zato što se kod nas stranci ne zadržavaju dovoljno dugo da bi se moglo ulagati u taj aspekt njihovog prilagođavanja. Uglavnom se sami dovijaju, uzimaju privatne časove, ali to svakako zavisi od posla zbog kog su ovde došli. Mislim svakako ovi koji idu na neke visoke pozicije normalno angažuju privatno lice koji će ih naučiti ili eventualno nekom razgovoru sa poslodavcima, dok ovi koji su nažalost na nekim nižim pozicijama uglavnom budu kratko da bi uopšte i mogli za to vreme osim onog osnovnog nekog sporazumevanja da nauči", rekla je  ona.