Koliko godina građani Srbije provedu radeći? Evrostat objavio podatke, sindikati otkrivaju zašto zaostajemo za EU

Građani Srbije tokom života u proseku provedu 35,5 godina radeći, što je dve godine manje od proseka Evropske unije, pokazuju najnoviji podaci Evrostata, Evropskog zavoda za statistiku. 

Očekivani radni vek u EU iznosi 37,5 godina, a prema oceni ovdašnjih sindikata, na rezultat Srbije najviše utiču kasniji ulazak mladih na tržište rada, neprijavljeni rad i nedovoljno sistemska politika zapošljavanja. 

Izgaranje na poslu postaje profesionalna bolest broj jedan: Šta donosi nova odluka Evropskog parlamenta i gde je tu Srbija?

Zaposleni u Srbiji strahuju da će ih veštačka inteligencija dovesti do otkaza: UNA proverava koje profesije su najugroženije

Prema podacima evropske statističke službe, najduži očekivani radni vek imaju stanovnici Holandije - 44 godine, u Rumuniji je 32,7 godina. Srbija je sa 35,5 godina ispod proseka EU, dok je u Severnoj Makedoniji očekivani radni vek 31,8 godina.

Dragan Todorović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da nije analizirao samo istraživanje Evrostata, ali da su razlozi za ovakve pokazatelje dobro poznati.

"Jedan deo mladih i dalje radi 'na crno' i godinama je nevidljiv za penzijski sistem. S druge strane, sve više omladine počinje da radi tek posle 25. godine, a nekada i posle 30. godine. Kada se taj kasniji početak rada sabere sa godinama za odlazak u penziju, dobijamo kraći očekivani radni vek", kaže Todorović, prenosi Politika.

Sporazumni raskid radnog odnosa krije zamke: Evo koja prava zaposleni gube njegovim potpisivanjem

On podseća i da su izmene penzijskih propisa dodatno uticale na ovakvu sliku.

"Oni koji su rano počeli da rade i steknu 40 godina staža pre 65. godine plaćaju penale ako žele da se penzionišu. I to je jedan od faktora koji utiče na konačne statističke pokazatelje", navodi Todorović.

Prema njegovim rečima, rešenje nije u pojedinačnim merama, već u dugoročnoj strategiji.

U mnogim zemljama se već razmatra ili primenjuje četvorodnevna radna nedelja. Cilj je da ljudi duže ostanu aktivni, ali i da imaju kvalitetniji život. On smatra da je jedan od problema i neusklađenost obrazovnog sistema s potrebama tržišta rada.

Ko danas najlakše može da nađe posao u Srbiji? Direktor NSZ izdvojio zanimanja koja se posebno traže

"I dalje insistiramo da deca upisuju gimnazije, a ako posle toga ne nastave studije, često nisu spremna za tržište rada i moraju na dodatne prekvalifikacije. Istovremeno, imamo situaciju da se školovanje nedovoljno vrednuje kroz zarade, pa mladi sve kasnije ulaze u svet rada. Sve su to faktori koji se na kraju odražavaju i na očekivani radni vek", zaključuje Todorović.

Prema podacima Evrostata, očekivani radni vek u Evropskoj uniji nastavlja da raste i u odnosu na 2016. godinu duži je za 2,3 godine, dok se kod muškaraca očekuje da u proseku rade 39,5, a žene 35,4 godine.

Sedam novih profila u srednjim školama: Koji učenici će se školovati kroz rad u kompanijama?

Veliko istraživanje Infostuda: Sedam od deset zaposlenih u Srbiji ima strah od gubitka posla