Šta bi Evropa bez migranta: Gotovo svaki četvrti radnik dolazi iz neke druge zemlje

​Migranti igraju sve važniju ulogu na tržištima rada s visokim dohotkom, pokazuju podaci koje je danas objavila Međunarodna organizacija rada (ILO) u Ženevi.

U severnoj, južnoj i zapadnoj Evropi udeo je porastao s 22.5 odsto na 23.3 odsto između 2013. i 2022. Udeo migranata u radnoj snazi ​​posebno je visok u Evropi, Severnoj Americi i arapskim zemljama.

To je delimično zbog starenja stanovništva u tim regijama. Migranti zauzimaju radna mesta ljudi koji odlaze u penziju, a raste potražnja za negovateljima starijih osoba. Pojam "migrant" odnosi se na svakoga ko radi u zemlji koja nije njihova otadžbina. ILO uključuje i osobe s radnim vizama i migrante bez dokumenata koji rade u zemlji domaćinu.

Više od 35.000 migranata stiglo u Veliku Britaniju preko Lamanša ove godine

Dobre dve trećine njih bilo je zaposleno u uslužnoj delatnosti, u poređenju s otprilike polovinom domaćeg stanovništva, pokazuju brojke. Širom sveta, udeo migranata u ukupnoj radnoj snazi ​​bio je 4.7 odsto u 2022. ILO procenjuje ukupan broj migranata u svetu na 284.5 miliona.

Oko 255.7 miliona njih bilo je starije od 15 godina, dakle radno sposobno. Bilo je 167.7 miliona zaposlenih - 30 miliona više nego 2013. godine.

Stopa nezaposlenosti među imigrantima iznosila je 7.2 odsto - nešto više nego kod domaćeg stanovništva (5.2 odsto). ILO kaže da bi razlozi za to mogli uključivati ​​jezičke barijere, nepriznate kvalifikacije ili diskriminaciju, prenosi "Index".

Koji su poslovi u Srbiji najviše plaćeni: Dobitna kombinacija minimalnog napora i dobre plate