Sve muke biznisa na selu: UNA je proverila koliko su (ne)tačne tvrdnje o brzoj zaradi u poljoprivredi

Lešnik, puževi, borovnice, aronija, šampinjoni... U proteklih nekoliko decenija u Srbiji su se pojavljivale priče o brzoj i lakoj zaradi u različitim granama poljoprivrede.

U zavisnosti od trenda, i oni sa iskustvom i oni bez njega, ulazili su različite biznise na selu, ali su samo retki stvarno uspeli.

Ljubičaste bobice za nekoliko dana dospevaju taman za berbu na plantaži Đorđa Zorića u Ripnju.

"Biće 2-2,5 kilograma borovnica po biljci. Sve ukupno oko 5-6 tona sa ovih 80 ari", kaže Zorić. 

On misli da je to odličan uspeh, iako je pre sedam godina, kada je odlučio da ih zasadi, slušao svakakve bajke.

"Ja sam donekle, iskreno, imao malo sreće. U tom smislu da smo se mi ovde kućom naselili, razumete, pa je bilo neminovno da ja kupim zemlju ovde i da uđem ovde u posao. Vi kad čitate na raznim internet stranicama o bilo kojem voću, vi ćete da pročitate samo najsavršenije stvari i sve je sjajno i bajno", objašnjava Zorić.

Gaji Đorđe i lešnik, ali priznaje da je tu pogrešio jer se to isplati tek ako je zasad na velikoj površini. Oko borovnice se mnogo bolje informisao i pazio koga sluša.

"Kad je krenula ekspanzija borovnice, oko zasada, sve je bilo skupo. Razne firme se pojavljuju sa raznim proizvodima, što za prihrane, što za mreže, ograde, svim i svačim i onda se na taj način pravi taj bum i ljudi po celoj Srbiji ulaze, a da ne znaju pravu istinu".

Mislili su da neće uspeti: Kako je jedna žena povezala ekologiju, poljoprivredu i borbu protiv klimatskih promena?

Ne krije i da sada 90% svog vremena provodi na plantaži, da većinu posla obavlja porodica, da je našao hladnjačare sa kojima ima dobru saradnju, kao i da, kad zatreba, sam razvozi voće po Beogradu.

Nisu sve priče, međutim, uspešne kao Đorđeva. Mnogi uzgajivači borovnica nikada nisu postigli ni ove količine, ni kvalitet. Slična je priča i sa aronijom, gde su mnogi verovali da će taj zdravi plod lako prodati. Čak i oni koji su počeli da se bave uzgojem lešnika i verovali da će prodati svetskim gigantima, danas ne znaju kako da plasiraju taj proizvod.

Ni malina nije uvek profitabilna kao što se tvrdilo pre nekoliko decenija. Nije svejedno na kojem se zemljištu i nadmorskoj visini sadi, kakva je mikroklima, koje su sorte. Čak i ako je sve potaman, važno je i kada dospeva i gde može da se proda.

"Najbolji su se pokazali rezultati kod onih koji imaju male zasade, koji mogu u okviru jedne porodice da se oberu jer 70% strukture proizvodne cene maline je manuelni rad. I kada to stavite na papir - shvatite da je najbolje da radite na malom zasadu koji možete unutar jedne kuće da oberete", objašnjava Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije.

Kakva će biti otkupna cena maline ove godine: Zahtev malinara 350 din po kilogramu - može li se?

Jovanović kaže da svaki biznis koji je posledica trenda ume da bude opasan, posebno u poljoprivredi, koja je osetljivija jer zavisi od prirode. A koristan savet za one koji se premišljaju da uđu u uzgoj bilo koje kulture je - pratite njenu cenu u poslednjih 10 godina.

Ako je bilo velikih skokova ili padova, to je pokazatelj da se tržište nije stabilizovalo i da su svakavi potresi mogući. 

Lepak za insekte na bazi biljnih ulja moguća alternativa za pesticide u poljoprivredi