Zašto pčelari masovno rasprodaju košnice?

Nepovoljne vremenske prilike ove godine, pre svega dugotrajna suša, kao i niske cene u veleprodaji usled sve većeg procenta falsifikovanog meda, dramatično su pogoršale stanje u pčelarstvu - istakli su u Savezu pčelarskih organzacija Srbije i upozorili da je pčelarima neophodna pomoć.

Pčelarstvo je u veoma velikim problemima zbog tržišta koje je srozalo cene svih vrsta meda, a pojedinih, poput suncokretovog, na ispod 50 odsto od proizvodne cene. Veliki broj pčelara ne samo u Srbiji, već i u Evropi i svetu je zatečen ovom situacijom, ne znaju šta da rade i mnogi napuštaju pčelarenje. Masovno se rasprodaju košnice, što se može videti po velikom broju oglasa, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a.

Zvanično je počela primena novih propisa: Za oko 12.000 dinara manji troškovi za pčelare

Živadinović ističe da vremenske prilike, od prve prolećne, bagremove paše, pa do livadske nisu pogodovale pčelarenju. Zbog toga su košnice ostale poluprazne ili sa skromnim prinosima meda, kojim pčelari ne mogu da pokriju visoke troškove.

Istakao je da je zbog ranije bagremove paše prinos ove vrste meda na nivou proseka, uljana repica nije dala ni blizu zadovoljavajući prinos, prinos lipovog meda je svega 5-6 kilograma po košnici, dok je suncokretova paša dala prinose na nivou ili ispod proseka, zavisno od lokacije. Na kraju, livadska paša je zbog tropskih vrućina trajala veoma kratko i po košnici se moglo sakupti jedva desetak kilograma meda.

Pčele su ove teške i nepovoljne vremenske prilike nekako podnele, ali pčelari ne mogu i oni bez pomoći nemaju načina načina da prežive. Rasprodaju košnice, prelaze na stacionarno pčelarenje da bi smanjili troškove, ali to nije rešenje jer ovo pčelarenje daje manje prinose. Veći uticaj od suše da se dramatično smanjuje broj košnica imaju niske cene kao posledica haosa na tržištu koji je nastao zbog sve većih količina falsifikovanog meda kako na našem tako i na tržištu zemalja Evropske unije koje su najveći kupac našeg meda, ističe Živadinović.

Zvanično je objavljeno da 46 odsto meda koji uđe u EU nije pravi med, a zbog falsifikata smanjena je potražnja i za najtraženijim i najskupljim medom od manuke, piše Dnevnik.

Ekspert savetuje: Osam ključnih koraka za identifikaciju pravog meda