Stanodavci retko prijavljuju stanare na adresu: Da li prijavljivanje automatski znači plaćanje dodatnog poreza

U poslednje vreme, sve više stanara u Beogradu suočava se sa problemom neprijavljivanja na adresu stana u kom žive. Ova situacija otvara važna pitanja o pravima stanara i obavezama vlasnika stanova, posebno u kontekstu eventualnih poreskih obaveza.

Za stanare, prijava na adresu stanovanja nije samo administrativna formalnost. Neprijavljivanje na adresu onemogućava ostvarivanje osnovnih prava, poput zdravstvenog osiguranja, izbora lekara, upisa deteta u školu, pa čak i prava na rad. Bez prijave prebivališta, osobe ne mogu da se prijave u lokalnu službu za zapošljavanje, niti da koriste besplatnu pravnu pomoć.

Barselona: Hiljade ljudi na protestu zahtevale smanjenje stanarina

Cene idu i preko 3.000 evra: Ovi gradovi u Evropi imaju najskuplje stanarine - prvi na listi vas neće iznenaditi

Ipak, vlasnici stanova često zaziru od prijavljivanja svojih stanara, jer veruju da to sa sobom nosi dodatne finansijske obaveze, uključujući i plaćanje poreza. Šta je, zapravo, istina? Da li vlasnici, zaista, imaju razloga za brigu?

Advokatica Željka K. objašnjava da vlasnici stanova ne snose finansijske posledice ukoliko prijave svoje stanare na adresu.

"Sam čin prijave stanara ne povlači nikakve dodatne troškove za vlasnika. Problem može nastati u situacijama kada stanar koristi adresu za registraciju privrednog društva, jer to može dovesti do pokretanja izvršnih postupaka na toj adresi, ukoliko dođe do dugova ili drugih pravnih problema. Stanodavci zbog toga često zaziru od ovih situacija i postaju oprezni pri davanju saglasnosti za prijavu", navodi advokatica.

Takođe, zakon predviđa kaznene mere u slučaju zloupotrebe prebivališta, koje se kreću od 10.000 do 300.000 dinara. Međutim, kako objašnjava advokatica, postoji zaštita za stanodavce u vidu postupka pasivizacije adrese.

Milijarde evra su u pitanju: Tržište nekretnina u Srbiji raste

"Ako vlasnik stana utvrdi da stanar više ne živi na toj adresi, može pokrenuti postupak pasivizacije kod nadležnih organa. To pruža dodatnu sigurnost vlasnicima nekretnina protiv potencijalnih zloupotreba", istakla je.

Uprkos tome, praksa pokazuje da se zloupotrebe retko procesuiraju, jer su postupci dokazivanja složeni i skupi. Iz tog razloga, mnogi vlasnici radije izbegavaju prijavljivanje stanara.

Dakle, vlasnici stanova ne moraju da plaćaju dodatni porez samo zato što su prijavili stanare na svoju adresu, ali se suočavaju s potencijalnim rizicima koji se tiču pravnih posledica prijave. Zato je od presudnog značaja informisanje obe strane o pravima i obavezama kako bi se izbegli eventualni problemi, piše Kurir.

Studenti u potrazi za stanovima, ali ne i sobama: Za garsonjeru više od 300 evra, retko ko ima cimera