Fudbaleri Čelsija u dresovima sa brojem 9: Oproštaj od Vijalija u Mančesteru

Čelsi će na utakmici FA kupa, u nedelju na "Etihadu" protiv Mančester sitija i na meču Premijer lige na svom terenu protiv Kristal Palasa, odati poštu Đanluki Vijaliju. Svi igrači "plavaca" izaćiće na zagrevanje u dresovima sa brojem 9, onim koji je na leđima nosio nedavno preminuli Italijan, a tikom utakmica nosiće crnu traku oko rukava. 

Harizmatični Italijan, koji je proveo više od četiri godine na Stamford bridžu kao igrač, igrač-menadžer, a potom i kao menadžer, nastavio je posle ugovora sa Čelsijem da živi u Čelsiju, sa suprugom koju je upoznao u Londonu i dve kćerke. Vijali je preminuo u 58. godini od posledica raka pankreasa, a njegov stari klub je dobio blagoslov od domaćina u 3. kolu FA Kupa Mančester sitija da iskaže poštovanje prema voljenom članu.

Minto o Vijaliju: Bio je igrač svetske klase i čovek bolji od toga

Vijalijev nekadašnji saigrač u plavom dresu Skot Minto prisetio ga se prepun emocija i sa najlepšim rečima oprostio se dragog mu Italijana: 

"Kada je stigao u Čelsi nije govorio engleski i imao je sa sobom knjige za decu. One sa rečenicama tipa "Mačka je skočila preko psa"... Svi smo gurali jedan drugog govoreći: Proći će godinu dana dok budemo mogli pravilno da razgovaramo sa njim.

Ali nismo bili u pravu. Luki je trebalo tri do šest meseci da tečno počne da govori engleski. Nikada nisam video da neko tako brzo prođe put od početnika do tečnog govora. To je pokazalo mentalitet tog momka - kada se jednom odluči na nešto, uradi to do kraja kako treba.

Nije bio samo neverovatan kao igrač svetske klase, bio je neverovatan i kao čovek. Bio je fantastičan fudbaler, iz dobrostojeće kuće, ali je uvek ostao skroman. Bio je jedan od najbolje obučenih ljudi koje ste ikada sreo, uvek je imao osmeh na licu i niste morali da se okrenete da biste znali da je ušao u sobu.

Na terenu si mogao da mu dodaš loptu bilo gde i nije morao da bude najviši ili najbrži da bi stigao do nje. Leva noga, desna noga... nije morao da je prebaci na svoju omiljenu nogu, jer je umeo da koristi obe.

Uvek sam mislio da ako je toliko bio dobar u poznoj karijeri, kada sam ja igrao sa njim, koliko li je bio dobar u najboljim godinama.

Bio je igrač svetske klase i još bolji čovek od toga".