Pankov zbog žene i dece odbio ponudu iz Saudijske Arabije

Milan Pankov uživa u Poljskoj. Od kada je stavio potpis i obavezao se na vernost Legiji iz Varšave nije zažalio ni jednog trenutka. 

Kako kaže nekadašnji igrač Vojvodine, Crvene zvezde i Čukaričkog ponuda je bilo, ali ne vrti se sve oko finansija u njegovim godinama. Uz ponudu kluba iz Varšave, Radovan Pankov je imao, na papiru, mnogo bolje z Japana i Saudijske Arabije.

“Ponekad se ne radi samo o finansijama. Imao sma dobre uslove u Crvenoj zvezdi, još sam mlad, želim da se dokazujem, u Legiji ću provesti dve do tri godine i preći u jednu od Liga petice. U formi sam, vodim računa o načinu života i telu, tako da mislim da ću moći da igram do 35 ili 36 godina. Imam dovoljno vremena da se preselim na Istok. Veoma važno pitanje je porodica sa kojom je nemoguće zajedno otići u Saudijsku Arabiju. Kada ne živiš u velikom gradu, žena i deca budu zamotani kao nindže. Ne sviđa mi se to", iskren je bio Pankov u razgovoru za poljske medije.

Stil života u arapskim zemljama mu se ne dopada, dok je Varšavom vrlo zadovoljan.

“Moja žena je došla u Varšavu, obišli smo grad. Imamo dva sina, dobili su dresove Legije. Utisci su vrhunski. Glavni grad je veliki, ima mnogo zelenila, što mi se sviđa. Neverovatno mesto za porodičan život. Plus prelep stadion, pune tribine… Iskreno govoreći, Legija ima bolje uslove od Crvene zvezde”.

Sporno radovanje 

Zbog pojedinih natpisa da je slavio Zvezdin trofej u Kupu Srbije, iako je tada bio član Čukaričkog, upitan je da obrazloži situaciju, ali i generalno pojasni relacije između srpskih klubova.

“Bio je to moj poslednji meč u Čukaričkom. U ugovoru mi je pisalo da ne mogu da igram protiv Crvene zvezde. Što se finala Kupa Srbije tiče, došao sam na stadion. Nisam igrao, ali bio sam deo cele priče na stadionu. Gledao sam utakmicu sa Zvezdinim fizioterapeutom. Prijatelji su mi u Beogradu, Zvezda je moj klub. Prešao sam u Čukarički da pomognem klubu, bili smo treći u ligi i Liga konferencije je zagarantovana. Sezona je bila uspešna, ali kao što sma rekao: Zvezda je moj klub, za nju sam odigrao jedan meč u kupu u jesenjem delu. To znači da sam dodao ‘jednu ciglu’ za trofej”.

U Novom Sadu ne podržavaju Vojvodinu, što je čudno

Situacija u Srbiji i Poljskoj se po pitanju klupske pripadnosti i odanosti gradu poprilično razlikuje.

“Crvena zvezda i Partizan su najveći klubovi u mojoj državi. Srbija nije velika kao Poljska, koja ima 40.000.000 stanovnika i mnogo klubova. Na primer, ako živite u Šćećinu, obožavate Pogon. Tako bi trebalo da bude, a u Novom Sadu 70 odsto ljudi ne podržava Vojvodinu. Iskreno, nije normalno, ali tako je. U Srbiji je 70 odsto navijača Zvezde i 30 odsto Partizana”.

Ni on kad dete Vojvodine i produkt njene akademije nije navijač novosadskih crveno-belih, već beogradskih.

“Počeo sam u akademiji Vojvodine, bila je najbolja, ali mislim da sada nije tako dobra. Moja generacija je bila neverovatna. Sergej Milinković Savić, Mijat Gaćinović, Nebojša Kosović, Emil Rockov, Srđan Babić i još nekoliko igrača koji takođe igraju na profesionalnom nivou”.