Pankovov saigrač o holandskom pritvoru: Dobijali smo hleb, koji sam odbijao

Fudbaleri poljske Legije Radovan Pankov i kapiten Žosu neprijatnosti proživljene u Holandiji, nakon utakmice sa AZ Alkmarom, pamtiće zauvek. Njih dvojica su provela dan i noć u zatvoru zbog sukoba sa pripadnicima obezbeđenja na stadionu. 

Nekoliko dana kasnije Žozue je otkrio detalje tog užasnog perioda. U zatvoru im je bilo užasno. Osećao je smrad, odbijao hranu i plašilo ga je što su u ćelijama pored njega ljudi koji su, ko zna kakav, zločin počinili.

"Sedimo u autobusu i odjednom me zove trener, kao kapitena. On je ispred autobusa, ja sam nazad. Kaže mi da policija ima osumnjičenog jer je navodno jedan od radnika obezbeđenja povređen. A taj osumnjičeni je Raša Pankov. Bio sam iznenađen. Trener mi je tada rekao da policija želi da on prespava u policijskoj stanici. Ali nikad nam nisu rekli da će biti sproveden u pritvor. I verujte, nije isto", otkrio je Žozue koji je nastavio priču sa svim detaljima:

Predsednik Legije: Samo su advokati u kontaktu sa Pankovom, UEFA radi na puštanju iz pritvora

"Zatim kažem treneru da nećemo znato šta se dešava ako Raša tamo ode sam. Gledajući kako su se ponašali prema nama bio sam siguran da bi Raša, ako bi bio sam, nastradao. Rekao sam da ne može tamo sam. Trener odgovara da tu nema mesta pregovorima. Prošlo je 15 minuta, trener razgovara sa policijom, razgovara sa Rašom i kaže: Ok, ići će Pankov sa policijom. Policajci su već rekli da će na silu ući u autobus ako fudbaler ne krene sa njima. A to bi bio masakr. Ne kažem da bi nas pobili, ali bilo bi ‘masno". Pa Raša kaže: U redu, dolazim. Ali onda policajac kaže: Ne, ne, ne. Već postoje dvojica osumnjičenih. Drugi nosi crne naušnice. Trener pita: Ko je taj s crnim naušnicama?’ Policajac odgovara: Ne znam. Onaj s crnim naušnicama", rekao je Žozue.

Pankov posle izlaska iz zatvora: Do juče sam imao jedan dom, to je bila Srbija, sada imam i Varšavu i Poljsku

Zatim je kapiten Legije ispričao detalje iz zatvora.

"Miris nije bio prijatan. Smrad mokraće je zaudarao, nisu se svi dobro oprali. Možete da zamislite. Završio sam u maloj ćeliji. Pre nego što sam priveden, dok sam bio tamo i nakon što sam izašao, nisam imao nikakve prijave. Zašto su me odveli tamo? Ne razumem. Dali su mi hleb, ali nisam hteo da jedem. Pola dana nisam ništa jeo. Samo sam tražio da se operem. Ruke, lice. Rekli su mi da imam umivaonik iznad WC. Dakle, vi sedite u ćeliji, a u susednim su ćelijama drugi. A ti ne znaš ko je to. Jesu li nekoga ubili ili nekoga silovali, nemate pojma ko je kraj vas. Strašno je bilo.“