Preminuo legendarni Miroslav Ćiro Blažević

Legendarni hrvatski fudbalski trener Miroslav Ćiro Blažević preminuo je u 88. godini nakon duge borbe sa rakom.

Prvi put mu je bolest dijagnostifikovana još 2011. godine, a dva puta je uspeo da je pobedi. Nažalost, ne i treći. "Trener svih trenera", kako su ga često nazivali fudbalski stručnjaci na ovim prostorima, nije krio da je vrlo slab i preminuo je samo dva dana pre 88. rođendana.

Miroslav Ćiro Blažević rođen je 10. februara 1935. godine u Travniku u kojem je i započeo, kako je sam uvek govorio, skromnu igračku karijeru. Rođen je kao osmo, najmlađe dete Katarine i Mate Blaževića.

Njihovo prvo dvoje dece Ivica i Marica, o kojima roditelji ostaloj deci nisu puno govorila, umrla su u dobi od nekoliko meseci od španske groznice, a Miroslav je imao i sestre Jelenu  i Dragicu, braću Antu  i Joška, a starija sestra Jozefina živi u Zagrebu.

Harizmatični trener bio je omiljen među fudbalerima, a u igračkoj karijeri je nastupao za Travnik, Dinamo, Lokomotivu, Sarajevo, Rijeku, Sion i Moutier, a njegova trenerska karijera počela je još krajem šezdesetih u Švajcarskoj. 

Kao 33-godišnjak je 1968. godine postao trener Vevea, a već nakon dve sezone dolazi do prvog od 11 trofeja u trenerskoj karijeri - osvajača 1. lige Švajcarske. Vodio je Sion, Lozanu, Švajcarsku, Rijeku, Grashoper, Prištinu, Nant, PAOK, Iran, Osijek, Muru, Varteks, Hajduk, Ksamaks, Zagreb, Šangaj, Mes Kerman, Zagreb, Slobodu iz Tuzle, Zadar. Poslednji trenerski angažman imao je 2014. godine u Zadru.

Svoju punu afirmaciju i priznanje za svoj rad stekao je na kraju sezone 1981/1982 kada je doneo titulu Dinamu nakon 24 godine čekanja, kasnije će se pokazati i poslednju u Jugoslaviji.

“To je bilo nešto perfektno i bez konkurencije najveći uspeh moje karijere. Svaka čast bronzi u Francuskoj, ali meni je Dinamova 1982. godina kruna svega što sam napravio kao trener”, govorio je Blažević.

Najveće uspehe napravio je sa reprezentacijom Hrvatske. Prvo je stigao do četvrtfinala na Evropskom prvenstvu 1996. godine, da bi potom 1998. na Svetskom prvenstvu napravio jedno od najvećih iznenađenja u istoriji Mundijala - osvojivši bronzu.

Od jula 2008. do decembra 2009. je vodio reprezentaciju Bosne i Hercegovine do prvog plasmana u baraž u istoriji, ali u borbi za Svetsko prvenstvo 2010. od Zmajeva je bolji bio Portugal.