Robert Prosinečki za UNU otkrio istinu o dolasku u Zvezdu: Sa Džajićem na časnu reč

Jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena Robert Prosinečki za UNU je otkrio sve detalje famoznog prelaska iz Dinama u Crvenu zvezdu, hrabrog poteza koji mu je promenio karijeru, a i život.

Na iznenađenje mnogih, u leto 1987. godine Zagreb zamenio Beogradom. I, ostalo je istorija. Sa Crveno-belima je osvojio praktično sve, uključujući i najvredniji fudbalski pehar - "Ušonju".

Igrao je i za moćni Real, čuvenu Barselonu, oprobao se na Ostrvu, sa Vatrenima uzeo svetsku bronzu, sa Plavima kao klinac pokorio planetu... Ostvario je impresivnu karijeru kakvom se samo retki pohvaliti mogu. I sve to bez iedne jedine mrlje. Rođen u nemačkom Šveningenu, sa deset godina se sa porodicom vratio u Jugoslaviju, te je potom šest sezona nosio dres Modrih.

Kada je trebalo da iskorači na veliku scenu i šansu dobije u prvom timu, naišao je na prepreku - Miroslava Blaževića. Legendarni Ćiro nije verovao u Prosinečkog. U sezoni 1986/87 dao mu je šansu na svega dve utakmice. Iz tog perioda datira i urbana legenda da je trener svih trenera rekao da će pojesti svoju diplomu ako Robert postane vrhunski igrač. A postao je...

"Bilo je manje-više tako. Niti u jednom trenutku u životu ništa nisam skrivao. Da, puno se pričalo o tome. Cela moja karijera se stavljala u taj kontekst, Ćiro i ja, da li reprezentacija da li ono vreme kada sam kao dete iz Dinama otišao u Crvenu zvezdu. Kada si klinac, onda si ljut. Morao sam tada da menjam navike. Živeo sam sa starcima, mama je kuvala, tata vozio na trening, imao sam puno prijatelja... Tako da nije bilo nimalo lako otići u novi grad, ogroman klub i još se dokazati. Ali, u Zvezdi sam imao duplo veću želju i motivaciju. Nisam želeo da se u Zagreb vratim sa neuspehom", otkrio nam je na početku razgovora za UNU.

Prosinečki je izrazio veliko žaljenje što Blažević više nije među živima, uz konstataciju da su njih dvojica "izgladili stvar":

"Živeli smo 300 metara jedan od drugog. Često smo, svaki drugi, treći dan pili kafu. Kad si stariji, ne da opraštaš, nego shvataš da je bilo zapisano da tako mora biti. Oprošteno je sve, izglađeno. Bio sam jako tužan kada je Ćiro preminuo. On je u biti legenda trenerskog posla, hrvatskog, bosansko-hercegovačkog fudbala, jer je i u BiH napravio kult. Sa njim je počelo, prodrmalo se svašta nešto, igrači postali vredniji. On je to imao u sebi".

Kako su se za Prosinečkim zatvarala vrata "Maksimira", tako su se otvarale kapije "Marakane". Prosinečki je otišao na probu u Zvezdu. Vrlo brzo "zapao" je za oko odgovornima, te niko nije ostao ravnodušan na njegove kvalitete. Iako je bio klinac, već je igrao kao veliki.

Za taj period je postojala još jedna urbana legenda. Nakon prikazanog na terenu, prvi operativac kluba Dragan Džajić je, navodno, Roberta i njegovog oca Đuru "zaključao" na stadionu dok Prosinečki ne potpiše.

"Da, ima puno priča i o tome. A ovo je jedina prava istina. Ja sam to doživeo, a drugi nek pričaju. Došao sam na probu, pokojni otac me doveo. U tom periodu jako puno navijača je dolazilo na treninge, njih 500, 600. Tribine su uvek bile popunjene. Igrala se prijateljska utakmica, a u toku je bila Univerzijada. U Zagrebu su bili Dragan Stojković Piksi, Boro Cvetković, Refik Šabanadžović i ne znam ko još sve. Mi smo odigrali prijateljsku sa Radom, a ja sam dobio šansu i pokazao se kao dobar. Uz to, bio sam i slobodan igrač. Džajić je to video, kao i pokojni trener Velibor Vasović koji mi je kasnije dao puno puno samopouzdanja i sa 18 godina me gurnuo u prvi sastav. Oni su videli kako igram i odlučili su da potpišu ugovor sa mnom", dodao je naš sagovornik.

Jedini problem u celoj priči bio je podatak da je Robert u prestonicu stigao samo sa manjom torbom, te je trebalo da ide nazad za Zagreb kako bi doneo još stvari.

"Moj otac je tada rekao da idemo kući i da ću, kad se vratim u Beograd, potpisati za Zvezdu. Pošto je Džaja video da sam bio stvarno dobar, možda je pomislio da ću u tom trenutku iskoristiti pohvale iz Beograda i vratiti se u Dinamo. Zato je rekao da ne mogu otići dok ne potpišem. Onda je moj tata odgovorio da je njegova reč veća od Zvezde i Beograda i da će njegov sin sigurno doći. Tako sam otišao u Zagreb po stvari, vratio se potom u Beograd i ostao četiri godine".

Svojim talentom, umećem, ponašanjem, vrlo brzo je "kupio" Delije. A, kako sam kaže, taj zadatak mu je olakšala činjenica da je po pravilu igrao dobro protiv najljućeg rivala - Partizana.

"Da, to je bio određeni uticaj na celu priču. Znamo svi da je reč o velikom derbiju, rivalstvu koje traje godinama. Imao sam tu sreću da sam dosta ključnih golova dao Partizanu. To je isto bio jedan faktor da me navijači još više zavole", naglasio je Prosinečki.

Kao igrač, u "Ljutice Bogdana 1a" stigao sa malom torbom, a otišao sa velikim peharom Kupa šampiona. Kao trenera, dočekalo ga je više od 40.000 ljudi na tribinama kojima je dao preko potrebnu iskru i veru.

Zvezda je pod njegovom dirigentskom palicom, uprkos vrlo teškom periodu i finansijskoj dubiozi u klubu, igrala dopadljiv fudbal, te uzela Kup Srbije. A kada je video da više "ne ide", sam je odstupio, bez ijedne ružne reči, a imao je šta da kaže. Ispraćen je aplauzom novinara, sa suzama u sopstvenim očima.

Fudbalski romantičari se nadaju da će doći dan kada će se Robert vratiti svojoj fudbalskoj kući. On sam se vodi onom "nikad ne reci nikad":

"Život priča priče. To je, jednostavno, tako. Nikad ne znaš šta će se desiti. Uverio sam se u to, za puno sam stvari prvo rekao ne, a onda se desi da. Eto, deci kažem da nešto ne mogu dobiti. Onda mi kćerke ispričaju lažnu priču i ja im dozvolim odlazak negde, iako sam prvo rekao da nema šanse. Tako je i u životu, tako je i poslu. U ovom trenutku ne razmišljam o Crvenoj zvezdi. Ali, opet kažem, nikad ne znaš šta se može desiti sutra".

Pohvalio je Zvezdinu renesansu, uz poruku da ga za crveno-beli dres vežu samo najlepše uspomene:

"Drago mi je da klub pravi dobre rezultate, da ima sigurno mesto u Ligi šampiona, što je velika stvar. Samo da tako nastavi. Moj period u Zvezdi pamtiću po fenomenalnim sećanjima, i kao trener, a pogotovo kao igrač, jer smo napravili istorijski rezultat. I dan danas se još priča o našoj generaciji koja je osvojila Kup šampiona. Daj bože da neko sa ovih prostora to ponovi. Ali, puno teže je sada jer najveći klubovi imaju neverovatnu finansijsku moć i uzimaju sve najbolje".

Činjenica je da je fudbal značajno evoluirao u poslednjih 30 godina. Uprkos tome, sagovornik UNE veruje da bi se njegova šampionska generacija iz 1991. godine kud i kamo bolje suprostavila današnjem Mančester sitiju.

"Fudbal jeste evoluirao, međutim, tvrdim da bi 90 odsto igrača koji su nastupali devedesetih godina moglo da igra i sada. Malo bi se više pazili, više trenirali, vodili računa o prehrani, vitaminima, svemu što ide uz to. Jer, fudbal se još uvek igra loptom. Nije došla neka druga stvar."

Nekada je postojala dilema da li je Pele ili Dijego Armando Maradona najbolji fudbaler svih vremena. Danas ona glasi Lionel Mesi ili Kristijano Ronaldo?

"Svi oni su fenomenalni igrači, četiri najbolja ikada. Kad pričamo o Peleu i Maradoni, Pele je napravio neke stvari koje Maradona zbog ekstremnog načina života nije. Ali, svi smo mi voleli Dijega. Bio je genije, iako je kroz život radio neke stvari zbog kojih nije postao ikona. S druge strane, uvek sam za Mesija. Bio sam mnogo srećan kada je sa Argentinom osvojio Svetsko prvenstvo. To što mu je falilo, sada je uzeo i time dokazao da je on najbolji svih vremena".

Prosinečki je apostrofirao činjenicu da zbog svojih izbora nikada nije zažalio te da ništa u životu ne bi menjao:

"Gde god sam bio, ostavio sam neki trag. Možda nisam svugde pokazao sav igrački kvalitet zbog raznih povreda. Bio sam omiljen i u nekim drugim stvarima. Tako da, nikada ne bih menjao ovaj život. Takav kakav je, uz probleme koje je doneo neki moj način života. Često se pričalo o tome... Ali, stvarno ne bih ništa menjao. Imao sam tu sreću da sam igrao u najvećim klubovima i da sam uživao u fudbalu. To je neki moj život, jedna od najlepših stvari. Sada, kao trener, trudim se da i dalje radim taj posao. Ali, kao igrač, zadovoljan sam svojom karijerom, bez daljeg", jasan je Robert Prosinečki.