UNA vremeplov: Mundijalska bajka piše se od Urugvaja

Svetsko prvenstvo u Kataru se bliži, temperatura raste iako je kraj oktobra, fudbalska euforija uzima zamah... Ovo je idealan trenutak da prošetamo kroz mundijalsku istoriju.

Prva planetarna fudbalska smotra održana je 1930. godine u Urugvaju i po mnogo čemu je bila specifična.

Bilo je to vreme kada je FIFA tek okupljala nacionalne saveze pod svoje okrilje, preuzimajući kontrolu nad fudbalom od Međunarodnog olimpijskog komiteta.

S obzirom na to da su Urugvajci bili dvostruki uzastopni olimpijski prvaci, te da je država proslavljala 100 godina od usvajanja prvog Ustava, odluka je pala da Montevideo bude domaćin prvog turnira.

Na prvom Svetskom prvenstu u fudbalu učestvovalo je samo 13 reprezentacija, od kojih četiri evropske. Među njima je bila Jugoslavija, koja je osvjetlala obraz Starog kontinenta. U sastavu Jugoslavijie bili su: Milovan Jakšić, Milutin Ivković, Dragoslav Mihajlović, Milorad Arsenijević, Momčilo Đokić, Ljubiša Stefanović, Ivica Bek, Blagoje Marjanović, Aleksandar Tirnanić, Đorđe Vujadinović, Branislav Sekulić, Dragutin Najdanović i Branislav Hrnjiček predvođeni selektorom Boškom Simonovićem.

Plavi su do Južne Amerike stigli nakon 18 dana plovidbe brodom. Njihove pripreme i treninzi su se svodili na puko trčkarenje po palubi, što je postalo deo navijačkog predanja, pa čak i filma.

Uprkos dugom putu i nedostatku pravog rada, Simonovićevi učenici su na premijeri napravili senzaciju pobedivši favorizovani Brazil sa 2:1. U anale fudbala sa naših prostora upisao se Tirnanić kao strelac prvog mundijalskog gola. Metu je pogodio i Bek, pa pogodak Preguinja u nastavku nije mogao da utiče na epilog.

Juga je u 2. kolu na krilima dvostrukog strelca Beka, te po jednim udarcem u metu Marjanovića i Vujadinovića, deklasirala Boliviju sa 4:0, te na taj način vizirala polufinale gde ju je čekao domaćin.

Pred krcatim tribinama nedovršenog stadiona "Sentenari", Plavi su poveli pogotkom Vujadinovića i najavili novo iznenađenje. Pa ipak, Urugvajci su ubrzo izjednačili i nakon toga postigli još pet pogodaka za uverljiv trijumf.

Jedna od anegdota šampionata vezana je za drugi gol Urusa. U akciji je, naime, učestvovao i jedan policajac, koji je loptu iz gol-auta vratio u igru i omogućio Huanu Anselmu da savlada Milovana Jakšića. Sudija Almeida Rega ostao je tada nem, ali nije kada je Plavima poništio, po tvrdnjama očevidaca, čist gol.

Nije samo taj arbitar bio u žiži. Sudija finala Johanes Langenus tražio je garancije da će posle meča moći najbržim putem stigne do broda koji bi ga bezbedno vratio u Evropu.

Zanimljivo je da je on dozvolio da se prvo poluvreme igra loptom Argentinaca, a drugo Urugvajaca. Prvo su dobili Gaučosi sa 2:1, drugo Urusi sa 3:0, za pobedu 4:2 i veliku feštu domaćina.

O finalu vredi dodati i činjenicu: u istom je zaigrao urugvajski fudbaler Ektor Kastro koji je imao samo jednu ruku. Bez druge je ostao još kao dete, ali ga to nije sprečilo da čak i zatrese mrežu.

Kada se podvuče crta, u istoriji fudbalske igre Urugvaj je ostao upisan kao prvi svetski šampion, Francuz Lusijen Loran kao vlasnik prvog gola na novoformiranom takmičenju, Argentinac Giljero Stabile kao najbolji golgeter sa osam pogodaka. Na turniru je odigrano 18 utakmica, postignuto 70 golova koje je uživo videlo 590.549 gledaoca.