UNA vremeplov: Sumrak favorita, ukradeni snovi i poker Karioka

Mundijal održan u Japanu i Južnoj Koreji 2002. godine ostaće upamćen po sumraku favorita, sudijskom vetru u leđa Korejancima, te rekordnoj, petoj kruni Brazila.

Francuska je na Daleki istok, prvi turnir na azijskom tlu, stigla sa oreolom šampiona planete i Evrope, a otišla kući ekspresno, sa epitetom najvećeg razočaranja.

Trikolori nisu mogli da se "sastave", na startu ih je šokirao Senegal, potom su remizirali sa Urugvajem, te na koncu izgubili od Danske. Junak prethodnog prvenstva Zinedin Zidan prva dva duela je propustio zbog povrede, ali ni on nije mogao da pomogne u trećem ispitu.

Prvi put u istoriji šampionata se dogodilo da prvak ispadne bez datog gola. Tjeri Anri, David Trezege, Silvajn Viltor i društvo pognutih glava su se vratili kućama... Kofere su već nakon grupne faze spakovali i favorizovani Argentinci, te Portugalci. 

Suđenje je bilo neizbežna tema. Jedan od domaćina, Južna Koreja, autoritativno je prošla grupu, a onda je malčice "pogurana". 

U osmini finala protiv Italije arbitar Biron Moreno iz Ekvadora doneo je niz kontroverznih odluka na koje se žalilo više od 400.000 ljudi. Bilo kako bilo, domaćin je prošao dalje pobedom u produžecima.

Usledilo je četvrtfinale protiv Španije u kojem je u žiži bio Egipćanin Gamal Al-Gandur. Furiji je poništio dva diskutabilna gola i Korejancima omogućio da se "dovuku" do penala u kojima su bili s(p)retniji. Ivan Elguera utakmicu je opisao kao pljačku, a španski novinari bili saglasni u oceni da su naciji ukradeni snovi.

Navedeni haos su iskoristile Karioke, otišle su do kraja i u ritmu sambe ispisale nove rekorde u mundijalskom almanahu. "Namazani" Luis Felipe Skolari nije podlegao kritikama javnosti, rizikovao je, na smotru poveo Ronalda, a ovaj mu se odužio maestralnim partijama.

Sa osam golova bio je prvi strelac smotre uz najbolji učinak na jednom turniru posle Gerda Milera 1970. godine. Brazil je postao prvi tim sa pet šampionskih pehara i prvi koji je do krune stigao ostvarivši sve pobede. Na koncu je pala Nemačka uz dva hica preporođenog Il Fenomena (2:0).

Hrvatska je na prvenstvo došla sa prilično izmenjenim sastavom u odnosu na onaj koji je prethodno osvojio bronzu. Ekipa koju je sa klupe predvodio Mirko Jozić loše je startovala, izgubivši od Meksika (0:1). Usledilo je brzo iskupljenje i preokret protiv moćne Italije, koju su torpedovali Ivica Olić i Milan Rapaić (2:1).

I, kada se očekivala pobeda nad Ekvadorom i overa osmine finala, usledio je šokantan poraz i pakovanje kofera. Vatrene su predstavljali: Stipe Pletikosa, Tomislav Butina, Vladimir Vasilj, Robert Kovač, Robert Jarni, Dario Šimić , Josip Šimunić, Boris Živković, Daniel Šarić, Antoni Šerić, Stjepan Tomas, Zvonimir Soldo, Robert Prosinečki, Niko Kovač, Jurica Vranješ, Davor Vugrinec, Rapaić, Mario Stanić, Alen Bokšić, Davor Šuker, Goran Vlaović, Olić, Boško Balaban.

Ovom treba dodati da je Mundijal iz 2002. bio prvi i jedini koji je održan u dve zemlje. FIFA je brzo shvatila kompleksnost ovakve organizacije i u svoj statut ugradila član prema kom turnir mora da organizuje jedna država.

Na smotri su debitovali Kina predvođena čudotvorcem Borom Milutinovićem, Ekvador, Senegal i Slovenija.

Prvi put u istoriji SP dogodilo se da u četvrtfinalu zaigraju timovi sa pet kontinenata - Evrope, Severne Amerike, Južne Amerike, Afrike i Azije.

Jedan od njih bila je i Turska, koja je pobrala simpatije bespoštednom borbom i tehnički potkovanom igrom, za šta je nagrađena bronzanom medaljom. Hakan Šukur i ekipa su upisali svega dva poraza, oba od prvaka.

Jugoslavija je u očajnim kvalifikacijama ceh platila lošoj atmosferi unutar tima, političkoj situaciji, ali i apsurdnim promenama selektora tokom jednog ciklusa. Plavi su u konkurenciji Rusije, Slovenije, Švajcarske, Fraskih Ostrva i Luksemburga upisali pet pobeda, četiri remija i poraz, te ostali "kratki" za jedan bod.

Malo dalje od cilja bila je Bosna i Hercegovina. Zmajevi su igrali svoje tek druge kvalifikacije, a ni ovog puta se nisu obrukali. Moćna Španija je bila prejaka u tom trenutku, dok su Austrija i Izrael bili korak ispred, možda ne po "suvom" kvalitetu, ali svakako po iskustvu. Elvir Baljić, Sergej Barbarez, Nermin Šabić i društvo u osam ispita su upisali po dva trijumfa i remija, te se časno oprostili od kvalifikacija.