Đorđević: Zarađivao sam današnjih 500 evra, ali mi je više značilo iskustvo sa Obradovićem

Aleksandar Saša Đorđević (55) odmara od košarke. Radio, ne radio, tokom svoje igračke karijere ostavio je takav utisak da je uvek tražen sagovornik na košarkaške teme... Ove jeseni razgovarao je, iz voljenog Milana gde živi sa porodicom, za špansku Area 52 tokom kog se osvrnuo na svoju igračku i trenersku karijeru. 

"Živim u Milanu i veoma mi je udobno. Uživam u tome da provodim više vremena sa svojom porodicom, gledam košarku i druge sportove. Takođe ujutru radim jogu, samo dvadeset minuta, ali to me tera da dan počnem na desnoj nozi“, otkrio je Đorđević svoju svakodnevnicu nakon odlaska iz Fenerbahčea. 

Ugovor koji je srpski trener imao sa klubom iz Istanbula imao je klauzulu koja je omogućila timu raskid ako ne uđe u plej-of Evrolige: 

"Niti sam ljut, niti imam loša osećanja. Prihvatio sam ugovor kakav jeste iako sam izabrao samo jednog igrača sa spiska. Prihvatio sam to jer sam znao koliko je taj cilj bio važan za klub".

Uz to, Đorđević je vrlo rano shvatio da igrače Fenerbahčea ne može da trgne lokalno rivalstvo sa Efesom, kao što se to desilo u Italiji ili u srpskom timu: 

"Kada su me postavili za selektora Srbije, cilj je bio da pobeđujemo. Ali, pre svega, morali smo da pobedimo Španiju. Tim je dominirao i to je bio naš prvi izazov. U Italiji, dok sam vodio Virtus, bila je ista ambicija - pobediti Milan”.

Đorđević se u razgovoru prisetio anegdote koju je doživeo kao igrač Barselone: 

"Rezultati su bili loši, bilo je to krajem 90-ih i igrali smo Kup Radivoja Koraća umesto Evrolige. Šef sekcije Salvador Alemani rekao nam je da je za Barsu prestiž u tom takmičenju da pobedi, a ne da učestvuje. I pobedili smo". 

Setio se nekadašnji igrač Partizana, Barselone i Real Madrida finala Evrolige 1992, odnosno svoje trojke u crno-belom dresu protiv Hoventuta, jednog od velikih momenata u istoriji takmičenja: 

"Te godine sam zarađivao onoliko koliko bi danas bilo 500 evra mesečno. To je taman bilo dovoljno za izlaske na picu tri, četiri puta mesečno i benzin. Ali to nije bilo najvažnije. Više mi je značilo šta sam naučio trenirajući sa Željkom Obradovićem".

Na kraju je Đorđević govorio o aktuelnom košarkaškom kalendaru i o tome da li je na njemu previše utakmica, a nema dovoljno odmora: 

"Ono što je igračima potrebno je da rade i da se pripremaju za utakmice. Manje vole da treniraju, a više da igraju, ali to je pogrešan način. Obuka i proučavanje igre su od suštinskog značaja. Pogledajte na primer kada promene frizuru, ponekad pokušavaju da izađu iz svoje zone udobnosti. Džulijan Gembl je imao glavu u obliku ananasa, promenio je frizuru i pitao me da li mi se sviđa. Rekao sam mu da i da sad treba da vidimo da li će takav dati više slobodnih bacanja”.