Poceko savladao košarkaške idole, pa timu dao svoju kreditnu karticu da proslave

Italijanski trener Đanmarko Poceko svojim ponašanjem, gestovima, izjavama, a najviše motivacijom i vođenjem tima skrenuo je pažnju na sebe, odnosno bacio senku na sve druge učesnike eliminacione faze Evrobasketa u Berlinu. 

Selektor Italije ne samo da je izbacio najvećeg favorita za medalju, reprezentaciju Srbije, nego je porazio, taktički i motivaciono, svog iskusnijeg, starijeg i trofejnijeg kolegu Svetislava Pešića. 

Dok je Poceko bodrio svoj tim pred meča sa Orlovima i naglašavajući u medijima da je njemu jedino važno da uživaju u igri, selektor Srbije je držao svoj tim u protokolu reda i rada. Dok je Poceko tokom utakmice euforično i energično vodio kraj aut linije (neretko je i prelazio) svoje igrače, Pešić je mirno, bez mnogo priče, usmeravao svoje pulene. I dok su igrači i klupa Italije dobijali tehničke greške (ukupno četiri), na drugoj strani selektor Srbije je svoje smirivao "u strahu" da i oni ne budu kažnjeni. 

A kada je Đanmarko Poceko morao da izađe sa meča (zbog druge tehničke klupi) i to učinio teatralno sa suzama u očima (ljubeći i grleći svakog svog igrača, pozdravljajući se sa svakim košarkašem iz protivničkog tima i padanjem u zagrljaj predsedniku KSS Predragu Daniloviću) mnogi posmatrači dešavanja su ga nazivali "patetičnim cirkuzantom ili pajacem"... 

Međutim, ispostavilo se da je Poceko odigrao najvažniju rolu na meču. Tom "cirkuzantskom patetikom" dao je takav vetar u leđa svom timu da se svaka petorka Srbije tokom odbrane ledila. Da li je to bio deo taktike, unapred osmišljenog scenarija, skrivenog aduta ili samo spontani izliv emocija, više nije ni važno. Upalilo je. 

Italija je slomila Srbiju. Istopila je njenu dvocifrenu prednost baš kada je ostala bez glavnog trenera, preokrenula meč u svoju korist i igrala kao da joj je poslednje u karijeri. Na kraju je i slavila. 

A trener Đanmarko Poceko je imao novih pet minuta. Dočekao je pobedu na kolenima, skakao je na svakog igrača koji se pojavio u tunelu do svlačionice, bio fer i sportski čestitao svakom pojedincu srpskog tima (uzvratili su mu) i spektakl ostavio za kraj - dao je svojim igračima svoju kreditnu karticu da idu proslave i da rade šta hoće. 

Nekoliko dana kasnije utisak je da su Italijani dobili utakmicu protiv Srbije jer su bili maksimalno motivisani i psihološki spremni kada je bilo najpotrebnije. Za razliku od favorizovanog protivnika.