Sava Lešić za UNU: Pitam se gde bih stigao da sam se na terenu dobro osećao kao sada

Energičan, temperamentan, duhovit, kad treba nasmejan, kad zatreba i srčan, “pod stare dane” uporan i istrajan, a nadasve borben, emotivan i porodičan - Sava Lešić, košarkaš Borca iz Čačka.  

Reč je o sportisti koji je od malena na terenu. Celu karijeru kad igra iznad proseka brzo skrene pažnju na sebe, ali se “umori” pa vrati sebe u masu… I onda mu, iz nebuha, sudbina u tridesetim priredi dve godine života po kojima bi mogla knjiga da se napiše, film da se režira.  

"E da sam ranije iskusio koliko jaki treninzi i upornost mogu da donesu ko zna gde bi sada bio", kroz osmeh kaže Lešić na početku razgovora za UNU. 

"Šalu na stranu, sve je baš onako kako je trebalo da bude. Ne žalim ni za čim, zadovoljan sam svojim životom, karijerom i svim šta sam postigao. I još sam tu, na terenu. Osaćam se nikad bolje, kao da igram najbolju košarku u životu".  

Sava ima 35 godina, izašao je nedavno iz teške povrede kolena, operacije i dugog oporavka, a pod obručima je ravnopravan sa deceniju plus mlađim protivnicima. 

U prošlom kolu ABA lige igrao se košarke protiv crnogorskog Studentskog centra, upisao dabl-dabl (22 poena, 16 skokova za 27 minuta) i zakucao poslednju loptu za pobedu.

"Kad sam se povredio hteo sam da batalim košarku. Koleno je bilo skroz pokidano, sledio je dug oporavak, ja nervozan... Međutim, posle operacije Fića Fizio (fizioterapeut) mi da najvažniji stručni savet koji mi je promenio pogled na sve: Niko ne zna da li ćeš da se vratiš na teren, ali daj sve od sebe da se dobro oporaviš kako bi izbegao probleme u budućem svakodnevnom životu. Odmah sam krenuo sa jakim treninzima. Posvetio sam se prvi put i isplatilo se. Radio sam, šest meseci, po pet, šest sati svaki dan. Dodatnu želju da se vratim na teren dobio sam kada sam sa Filipom proveo dve nedelje kod Bjelice u Golden stejtu. Nemanja nam je obezbedio u klubu prostor za treninge. Život u Americi nisam osetio, ali sam imao uslove za treniranje kakve nisam nikada pre. Prvog septembra sam se vratio u Borac i imao beskontaktne treninge. U decembru sam igrao utakmicu i sada sam u odličnom fizičkom stanju", seća se truda i prolivenog znoja Lešić, koji je tada, kao i uvek, najveću podršku imao u supruzi Maji i troje dece za koje je posebno vezan. 

O kraju karijere Sava Lešić više ne razmišlja. Oseća se odlično na terenu i "pojma nema" koliko mu je godina. 

"Vode me, na terenu i u životu, energija i želja. Želim da pokažem da mogu da se nosim sa mlađima, da odgovorim na sve košarkaške zahteve. Konačno sam pronašao tempo rada i da mogu da dam 100 odsto sebe na utakmicama. Igraću dok osećam euforiju, dok me košarka bude radila, kad nestane želja za takmičenjem nestaću i ja sa terena", kaže on i dodaje: 

"U Borcu mi je sada super. Čačak živi za košarku i zaslužuje tim u ABA ligi. Dvorana je puna, atmosfera odlična. Odgovara mi tim, grad, okruženje, blizu je Beograd. Marko Malinović mi je pomogao da se osećam kao kod kuće. Ništa mi ne fali", do kraja je jasan Lešić i raduje se letu da sa kumom Bjelicom ode u Ameriku i upozna je van košarke.