Srpska odbojkašica preživela pravu dramu u Brazilu: Aleksandri Uzelac uperili pištolje u glavu

Srpska odbojkašica Aleksandra Uzelac neće pamtiti mesec februar po dobrom pošto je u dva navrata preživela pravu dramu u Rio de Žaneiru, gde nastupa za Fluminense, kada su je brazilskim ulicama prvo napali nožem, a potom, svega par dana kasnije i pištoljem.

Prisetila se Uzelac u razgovoru za "Mozzartsport" ovih traumatičnih događaja, pa otkrila šta se sve izdešavalo.

"Vraćala sam se sa drugaricom sa večere, vozile smo bicikl po stazi koja je predviđena za to. Ja sam išla prva, ona iza mene. Kako sam se zaletela dvojica su naletela na mene. Podigli su majice i izvadili noževe. Ma to su bukvalno bile mačete - baš ogromni noževi. Ne znam ni kako su im stali ispod majice. Krenula sam da vrištim i nisam znala šta ću. Skrenula sam na put. Mogu da kažem da me sam bog spasao, jer nisam čak ni pala s bicikla, a izletela sam tamo gde su automobili, motori", prisetila se Aleksandra prvog incidenta.

Zatim je posle nekoliko dana bilo još dramatičnije.

Jedinstvo bez promašaja u finalima ove sezone: Odbojkašice iz Stare Pazove osvojile i Kup Srbije

"Vraćala sam se iz kluba do stana, bila sam sa drugaricom na večeri. Pre toga smo gledale fudbalere Fluminensea, sve je bilo super. Zaustavile smo Uber, ušle u kola. Gledala sam u telefon, a drugarica me uhvatila za ruku i počela da viče: 'Uzi, Uzi, Uzi...'. Ja pogledam, kad ono ispred nas stoje dva auta, iza takođe, pored dva motora. Izlaze muškarci sa fantomkama i pištoljima. Dvojica su stala ispred kola, a ostali su na svaka vrata pokucali sa pištoljem. Na portugalskom su vikali da im damo sve što imamo. Otvorili su vrata i uperili nam pištolje u glavu", rekla je Uzelac pa nastavila:

"Mi smo vrištale, četiri pištolja i to ona sa prigušivačima su nam bila oko glava. Ispretresali su nas, a jedan je krenuo i da uđe u kola, ali smo mi nekako uspele da iskočimo i krenemo da trčimo. Ništa nam nije bilo u glavi, samo da dođemo do kluba, jer smo znale da ćemo tamo biti bezbedne. Sve to je bilo u mojoj ulici. Kad smo stigle i spasile se, dali su nam vodu. Bile smo u šoku, počele smo da plačemo", objašnjava Uzelac.

FIVB promene: Širi se Liga nacija

Mi u Srbiji smo tako nešto videli samo na filmu

Uspela je Aleksandra da zadrži dozu pribranosti, pa je sačuvala mobilni telefon jer je brzo reagovala.

"Ja nisam imala torbu, niti bilo kakav nakit. Pošto je auto bio zatamnjen, znala sam da ne mogu da me vide, pa sam telefon bacila iza sebe i sela na njega. Dok su me pretresali nisu primetili mobilni. A kad smo krenule da trčimo, ja sam ga stavila u šorts. Tačno se vidi na snimcima koje smo kasnije pregledale kako držim telefon. I vozač je pobegao sa nama. Drugarici su uzeli torbicu, dokumenta, ključeve. Meni su samo ključ od stana. Sve to teško može da se opiše. Mi u Srbiji smo tako nešto videli samo na filmu. Tek kad ti se stvarno nešto tako desi, vidiš koliko je strašno", naglašava Uzelac.

Baš ih sreća nije pogledala: Rukometašice Srbije izgubile u Zrenjaninu

Istakla je bivša igračica Lajkovca da se noćna mora nastavila i posle.

"Došla sam sa drugaricom u moj stan, bila je tu kod mene, nisam spavala uopšte. I posle svega su mi krenuli napadi panike. Jedno veče je bilo baš strašno, uplašio se i moj Danilo, a ja se ne sećam ničega. Samo sam se probudila usred noći i počela da vrištim, da vičem, mislila sam da me neko juri. Zvala sam mamu i rekla da hoće da me ubiju u stanu. Mislila sam da me neko zove: Uzelac, Uzelac... Trauma je velika. Baš taj vozač, koji inače nije iz Rija, nego je stranac, nam je ispričao da je viđao slične situacije i da se dešavalo i da ubiju ljude. Njima je to kao dobar dan", zaključila je Uzelac.