Žarko Laušević voleo da prati sport: Navijao za jedan klub ceo život

Odlazak još jednog velikana srpskog glumišta, Žarka Lauševića (63) rastužila je javnost i neispričane priče o njemu su počele da se nižu u svim sferama života. Glumci pričaju o njegovim ulogama i nezaboravnim zajedničkim snimanjima, komšije ga se sećaju po dobrom iz svakodnevnice, javnost koja ga nije poznavala oprašta se od njega zbog lepih uspomena...

Laušević je, u mladosti još, bio idol mnogim generacijama širom Jugoslavije koje su ga gledale u čuvenoj seriji "Sivi dom", a imao je i on svoje idole. U vreme njegovog odrastanja boks je bio gledan i cenjen, prava plemenita veština, pa ga je pomno pratio i Žarko. Idola je pronašao u legendarnom Mati Parlovu. 

"Uzori su mi bili Miroslav Cerar, Mate Parlov, ali i Serđo Oliva, Švarceneger, zbog kojih sam u potkrovlju našeg stana napravio svoju malu teretanu", rekao je Žarko Laušević u ne tako davno datom intervjuu za "Mozzartsport". 

'Ništa nismo rekli, grlili smo se i suze su same išle': Ovako su kolege govorile o Žarku Lauševiću

Bio uzor i imao uzore

Ipak boksom se nikada nije bavio. Svoje sportske dane posvetio je šahu. A za to je kriv velemajstor Božidar Ivanović Bonja. 

"Uzor mi je bio prvi komšija šahovski velemajstor Božidar Ivanović, koji me je odveo tih tinejdžerskih dana u šahovski klub Titograd, gde sam proveo dve godine i stigao čini mi se do neke kategorije", setio se Laušević. 

Ko nije voleo fudbal u Jugoslaviji nije bio sagovornik mnogima. I Žarko je pratio dešavanja u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu, ali je navijački ceo život ostao veran jednom klubu iz rodne mu Crne Gore. 

"Fudbalski klub Lovćen, bio je i ostao, u mom navijačkom srcu. Možda i zato što sam sve mečeve mogao da gledam sa prozora i iz pomenute teretane".

Fudbal je fudbal, ali sportski događaj koji je poznati glumac pamtio kao najzanimljiviji do kraja života vezan je za košarku:

"Nikada neću zaboraviti finale svetskog prvenstva u košarci Jugoslavija – Argentina u Indijanopolisu 2002. godine", rekao je Laušević u jednom od poslednjih svojih intervjua.