Bićemo čistiji, za koji vek: U Srbiji od januara do septembra udeo potpuno električnih automobila 1%

U Srbije od januara do septembra udeo 100 odsto električnih putničkih automobila iznosi jedan odsto, a hibrida 30 odsto od ukupnog broja novo-registrovanih automobila, objavila je danas Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova. U analizi tržišta putničkih automobila u EU, regionu i Srbiji (2019-2024), što se Srbije tiče ako pogledamo ove podatke za 2019. godinu, vidi se da je  te godine u Srbiji prodato svega nekoliko desetina električnih vozila i nešto više hibridnih.

Stručnjaci iz sveta automobila za UNU govore o budućnosti: Kako dalje, Srbijo - na struju ili dizel?

"Pa se jasno vidi da je, tokom prethodnih pet godina, zahvaljujući aktivnosti uvoznika ali i subvencijama države Srbije povećan broj hibridnih i čisto električnih putničkih automobila i u našoj zemlji, uprkos njihovim relativno malim brojevima u apsolutnom iznosu", navodi Asocijacija.

Brojevi govore o blagom rastu prodaje novih putničkih automobila u Srbiji. 

Upoređujući poslednje podatke o registraciji za septembar ove godine u odnosu na isti mesec 2023. ostvaren je rast od 4,0 odsto sa realnim procenama da će na kraju 2024. biti ostvaren povratak na pre-covid nivo.

Tržište EU stagnira, pa je broj novo-registrovanih povećan za svega 0,4 odsto (avgust 2023./avgust 2024) i to je još uvek za 30 odsto manje nego u pre-covid periodu (08/2019).

Dakle, povratak na "pre-covid" stanje je u Srbiji, barem statistički gledano dosta brži u odnosu na EU podatke, ali je to rezultat, pre svega, malim, gotovo zanemarljivim iznosima novo-registrovnih automobila u Srbiji na godišnjem nivou u poređenju sa EU.

Nažalost, kada je broj električnih automobila u pitanju tu smo, kako je navedeno, blizu dna lestvice, baš kao i kod broja javnih punjača na 100.000 stanovnika što je pokazatelj koji se najčešće koristi za potrebe poređenja. 

Tako na 100.000 stanovnika Srbija ne može da se podiči brojem od svega tri javna punjača. Prednjači Norveška sa brojem od čak 538 javna punjača na 100.000 stanovnika. 

UNA proverava: Da li je Srbija spremna za prelazak na električne automobile?

Saradnja sa sa nadležnim državnim organima i institucijama po pitanju punjča je dobra i ide u pravom smeru, ali mora biti još snažnija i sveobuhvatnija, navodi Asocijacija.

Kako je navedeno, ono što zabrinjava ne samo Srpsku asocijaciju uvoznika novih vozila i delova, već i stručnu javnost, ekologe, zdravstvene radnike, nadležne institucije zadužene za bezbednost saobraćaja je uvoz polovnih automobila, koji godinama unazad prelazi više od 130.000, od čega je više od 50 oidsto onih sa euro 3 i euro 4 standardima emisije izduvnih gasova. 

Uvoz takvih polovnih automobila je obustavljen u svim državama regiona, a u državama EU se primenjuju različite mere koje destimulišu vlasnike tih vozila na dalje korišćenje (skuplje godišnje osiguiranje, visoke ekološke takse, zabrana vožnje kroz centre gradova i slično).

Procenat tih vozila u ukupnom uvozu polovnih putničkih automobila u Srbiji je izuzetno visok, kao što je pomenuto, više od 50 odsto od ukupnog broja uvezenih polovnih automobila godišnje. 

Vlada Srbije je Programom za zaštitu vazduha, koji je usvojen krajem 2022. godine definisala da će se obustaviti uvoz polovnih vozila sa euro 3 i euro 4 normama od 1. januara ove godine, a onih sa EURO 5 normama od 1. januara 2025.godine, ali, nažalost, ta mera do danas nije sprovedena u delo. 

Britanci imaju 930.000 punjača za električna vozila, ali je javno dostupno samo njih 65.000

U analizi se navodi da je automobilska industrija u Evropi, ali i u svetu,  na velikoj prekretnici. 

Održivost, ekologija, nove tehnologije, osetljiva tržišna previranja uslovljena geopolitičkim potresima, veliki su izazovi za auto-industriju koja, pored toga što neposredno zapošljava veliki broj ljudi u ogromnoj meri utiče i posredno na budžet država kroz carine, poreze, vezujući za sebe i proizvođače energenata, opreme, lizing kuće, banke, osiguravajuća društva.

Auto-industrija, koja je shodno i zakonskim regulativama, definisala kurs razvoja ka ekološki prihvatljivim vozilima, tj. "nultoj emisiji" CO2 i ostalih gasova sa efektom "staklene bašte", je, ne jedini, ali svakako jedan od vodećih nosilaca razvoja ubrzane održive mobilnosti. 

Evropska auto-industrija trenutno zapošljava 12,9 miliona ljudi i uplaćuje godišnje u budžet EU 392,2 milijarde evra, generišući pri tome sedam odsto ukupnog BDP cele Evropske unije.

Nove tehnologije, jasan pravac ka "nultoj emisiji", uz naglašenu odlučnost da se prave sve bezbedniji, bolji automobili zahtevaju i ogromna ulaganja u istraživanje, naučno-tehnološki razvoj. 

Mora da se prikoči sa "strujašima": Toyota odlaže planiranu proizvodnju električnih vozila

Auto-industrija EU tako godišnje troši čak 59,1 milijardu evra za istraživanje i razvoj. 

Koliko je to velika suma potvrđuje i podatak da to iznosi 31 odsto od ukupnog ulaganja EU u istraživanje i razvoj u svim industrijama. 

To je rezultiralo cifrom od 101,9 milijardi evra doprinosa EU auto-industrije ukupnom godišnjem trgovinskom suficitu na nivou cele EU.

U periodu 2019 - 2024 broj prodatih novih putničkih automobila u državama članicama EU, premašio je 60.000.000.

Odluke Evropske komisije i shodno njima definisan kurs EU auto-industrije ka održivoj mobilnosti doveo je i do velikih promena u strukturi pogona novo-registrovanih putničkih automobila u EU tokom perioda 2019-2024. 

Trend postepenog napuštanja dizel i benzinskog pogona pred elektrifikovanim modelima, plug-in hibridima i hibridima se jasno vidi iz priloženog grafikona. 

Loša vest za ljubitelje električnih vozila: Volvo odustao od svog cilja za 2030. godinu

Procenti rasta udela električnih i hibridnih vozila je iz godine u godinu su više nego jasni. 

Tako je udeo benzinskih motora u okviru novo-registrovanih vozila sa teritorije EU opao sa 57,6 odsto na 33 odsto za pet godina (od 2019 do 2024) a dizela sa 31,8 odsto na svega 11 odsto u istom periodu.

Sa druge strane udeo 100 odsto električnih vozila je porastao sa dva odsto na 14 odsto, a hibrida sa 6,6 na čak 39 odsto.

Dakle, uprkos godišnjim oscilacijama i trenutnom zastoju u prodaju električnih automobila, opšti trend i stav koji su zauzeli regulatori i EU auto-industrija je više nego jasan.

Sličan trend je u poslednjih pet godina prisutan i u državama regiona, pa je tako u avgustu 2024.godine udeo 100 odsto električnih novo-registrovanih automobila dostigao pet odsto u Sloveniji, šest odsto u Hrvatskoj, tri odsto u Bugarskoj, pet odsto u Rumuniji, šesto odsto u Grčkoj i šest odsto u Mađarskoj. 

Nešto se čudno dešava: Posustaje svetska tražnja za električnim automobilima

Što se hibrida tiče, 14 odsto u Sloveniji, 32 odsto u Hrvatskoj, pet odsto u Bugarskoj, 47 odsto u Rumuniji, 54 odsto u Grčkoj i 56 odsto u Mađarskoj u istom posmatranom periodu.

Kako je navedeno, svi navedeni podaci jasno govore, da uprkos trenutnim oscilacijama u zastoju prodaje ekološki prihvatljivih automobila u Evropi (do kakvih je inače u određenim istorijskim okolnostima dolazilo i kada je reč o benzinskim i dizel motorima) nema govora o odustajanju od pravca koji su definisali EU regulatori i auto-industrija, a to je nulta emisija CO2. 

Da li će se taj cilj postizati isključivo električnim pogonom sa baterijom ili i sa alternativama kao što su gorivne ćelije vodonika (FCEV) i drugim - ostaje da se vidi u narednim godinama ili možda čak i decenijama.

Toj činjenici, kako je navedeno, moramo na vreme da se prilagodimo i mi u Srbiji, kako regulatori, tako i uvoznici, kupci i svi drugi zainteresovani akteri i da sinhronizovano radimo na transformaciji ka elektro-mobilnosti kao neuputnoj činjenici. 

Srbija već razvija mrežu e-punjača, proizvodnja električne "grande pande" biće dodatni vetar u leđa