Bleda godina za nama: UNA pita - da li će Srbija i u 2026. godini u elektromobilnosti napredovati "brzinom puža"?

Za nama je još jedna godina u kojoj baš i nemamo razlog da se pohvalimo činjenicom da je vazduh u Srbiji postao značajnije čistiji zato što više električnih vozila jezdi našim putevima. O njima se često priča i ukazuje se na njihovu važnost u smanjenju zagađenja, ali mnogo pomaka nema - njihov broj na našim ulicama je mali, a kupovina oko 600 novih električnih vozila u prvih 11 meseci 2025. godine ukazuje da napredujemo brzinom puža i kaskamo za ostatkom razvijenog sveta.

Za to postoji više razloga - cena je svakako jedan od značajnih, ali i činjenice da nemamo dovoljno punjača i da nema mnogo podsticaja države, pri čemu nije reč samo o subvencijama za kupovinu EV, već i o podsticajima poput možda jeftinijeg parkiranja ili jeftinijih putarina za vlasnike tih vozila - ne idu u prilog tome da se srpski kupac odluči za "strujaša" umesto za vozilo sa SUS motorom.

Cene električnih vozila i benzinaca se sve više približavaju: Da li će se ovaj trend nastaviti?

Revolucija: Električna vozila uskoro bi mogla da imaju veći domet od dizelaša sa punim rezervoarom

Dobra vest je, doduše, da je ove godine u Kragujevcu počela proizvodnja još jednog električnog automobila, pa pored Fijat Grande Pande sada imamo i Sitroen C3, a nedavno je i najavljeno da će ta proizvodnja u 2026. biti još veća - čime pratimo i svetski trend u proizvodnji EV, bar kakav je bio tokom minule godine.

Da li će to možda bar malo uticati na povećan broj električnih vozila na našim ulicama, pitali smo generalnog sekretara Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Borisa Ćorovića, sa kojim smo do detalja "pretresli" i 2025. i razgovarali o tome šta bismo mogli da očekujemo u 2026. godini, počevši upravo od pomenute proizvodnje i mestu Srbije u velikom svetu.

Revolucija električnih automobila, sunčeva energija sada postaje gorivo

Rast proizvodnje

"U 2025. godini proizvodnja električnih vozila nastavila je globalni rast, vođena pre svega ogromnim kapacitetima u Kini, koja tradicionalno dominira ovim segmentom i proizvodi najveći deo električnih vozila u svetu (preko 50% ukupne proizvodnje) i dodatno širi svoje proizvodne kapacitete kako bi odgovorila rastućoj potražnji. U Evropskoj uniji, industrija povećava proizvodne kapacitete za električne automobile i baterijske sisteme, a iako ta proizvodnja zaostaje za Azijom po obimu, EU fabrike značajno doprinose ukupnim evropskim EV proizvodnim brojkama, što je ključno za smanjenje uvozne zavisnosti i ispunjavanje klimatskih ciljeva", objasnio je Ćorović za UNU.

"U Srbiji, iako domaća proizvodnja električnih vozila tek počinje sa modelima kao što su električne verzije Fijat Grande Panda i Citroën C3 (dominantno za izvoz), ona predstavlja važan strateški iskorak ka učešću u globalnim EV lancima vrednosti, iako je obim proizvodnje za sada znatno manji u odnosu na EU i globalne proizvodne centre", rekao je Ćorović.

U skladu sa većom proizvodnjom tokom minule godine, išla je i veća prodaja električnih vozila. Svetska tržišta su jačala, a iako je blagi napredak zabeležen i u Srbiji, to u odnosu na velike igrače praktično nije bila ni mrvica.

Na istoj platformi kao Grande Panda: Probni primerci električnog C3 proizvedeni u Kragujevcu

Jačanje tržišta

"Na globalnom nivou, 2025. godina je potvrdila nastavak snažnog rasta elektromobilnosti, pri čemu je Kina i dalje apsolutni lider - električna vozila tamo čine gotovo 50% ukupne prodaje novih automobila".

"U Evropskoj uniji, prema podacima ACEA, u prvih jedanaest meseci 2025. godine prodato je oko 1,66 miliona čisto električnih automobila, što predstavlja 16,9% ukupne prodaje novih vozila. To pokazuje da se električna vozila u EU iz godine u godinu sve više približavaju statusu standardne tehnologije", pojašnjava Ćorović. 

Kupuju ih kao da su bombone: U Kini prodat rekordan broj električnih automobila

"U Srbiji, prema podacima Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, u istom periodu prodato je oko 600 električnih vozila svih kategorija, sa udelom od približno 1,6% u ukupnoj prodaji. Iako je to blagi napredak u odnosu na prethodne godine, Srbija i dalje značajno zaostaje za Evropom i vodećim svetskim tržištima, pre svega zbog nedovoljno razvijene infrastrukture i sporijeg sistemskog pristupa razvoju elektromobilnosti".

Kada god se piše ili govori o električnim vozilima, jedna od glavnih tema je i ekologija, odnosno koliko će svet postati čistiji kada prestanemo da koristimo fosilna goriva. Što se tiče nama najbližeg okruženja, Evropske unije, ona je imala ambiciozne planove do 2035. za dekarbonizaciju, koji su i za nas značajni s obzirom na to da idemo ka članstvu u EU, ali su ti planovi promenjeni.

Vozači konačno mogu da odahnu: Zabrana benzinca i dizela u EU se odlaže, evo do kada

SUS motori i zelena tranzicija

Naime, Evropska unija je sredinom decembra prepoznala potrebe auto-industrije, SUS motori biće korišćeni i posle 2035. godine, pa se postavlja pitanje koliko će to generalno da uspori zelenu traniziciju?

"Evropska komisija je sredinom decembra prepoznala potrebe auto-industrije i napravila strateški kompromis u vezi sa potpunim prestankom proizvodnje motora sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS) do 2035. godine. Iako cilj elektrifikacije ostaje nepromenjen, dozvoljeno je da do 10% proizvodnje i posle 2035. godine čine hibridi i plug-in hibridi, na benzin i dizel, pod uslovom da se koriste niskougljenični čelici iz EU i biogoriva. Ovaj ustupak ne znači odustajanje od zelene tranzicije, već predstavlja realan vremenski okvir za prilagođavanje evropskih proizvođača, kako bi se očuvala radna mesta i konkurentnost u odnosu na Kinu, koja može ponuditi jeftinije električne modele. Drugim rečima, elektrifikacija se nastavlja, ali sa strateškim prostorom da industrija 'diše' i planirano transformiše svoje kapacitete bez šokova za tržište i zaposlenost", naglašava Ćorović u razgovoru za UNU.

Evropska unija sprema veliki ustupak auto-industriji: Mali električni modeli donose velike pogodnosti

I za Srbiju je, što se tiče zelene tranzicije, bitno da povećamo broj automobila na našim putevima. Već smo rekli da je najavljena veća proizvodnja električnog Sitroena C3 u 2026. godini - iz "Stelantisa" je rečeno da će to biti za 40.000 vozila. Da li bi to moglo nešto da promeni za srpske kupce i da eventualno pospeši kupovinu električnih automobila kod nas?

"Proizvodnja električnih vozila u Kragujevcu, uključujući Fijat Grande Pandu i Sitroen C3, primarno je usmerena na izvoz, tako da je domaće tržište tek delimično obuhvaćeno. Ipak, dostupnost ovih modela po cenama nešto ispod 20.000 evra uz subvenciju može podstaknuti interesovanje za elektromobilnost kod srpskih kupaca."

Sjajne vesti iz Kragujevca: Stelantis povećava proizvodnju "sitroena C3" za 40.000 vozila godišnje

"Važno je, međutim, istaći da samom proizvodnjom domaćih modela ne može doći do značajnijeg rasta e-mobilnosti dok infrastruktura ostaje nedovoljno razvijena, a regulativa i tehničke pogodnosti - poput subvencija, povlastica za parking, zelene tablice i putarine - nisu sistemski uređene. Drugim rečima, proizvodnja u Kragujevcu može doprineti boljoj ponudi i dostupnosti, ali da bi se stvarno pospešila kupovina električnih automobila u Srbiji, potrebne su integrisane, sveobuhvatne mere po uzoru na praksu u Evropskoj uniji", smatra Ćorović.

NIS i elektromobilnost

Ima li podataka da li je situacija sa NIS-om imala ikakvog uticaja na odlučivanje ljudi pri kupovini novih vozila?

"Pre svega želimo da naglasimo da, kao uvoznici automobila, želimo i verujemo da će se situacija sa NIS-om rešiti i da će se naći trajno i konstruktivno rešenje, jer je to pitanje od opšteg interesa. Rešenje je važno kako bi se, između ostalog, izbegli potencijalno negativni efekti na tržište i odluke kupaca pri kupovini novih vozila."

Putin o NIS-u: Znam šta se događa sa kompanijom, nadam se zajedničkom rešenju

"Zanimljivo je da smo blago primetili povećan broj upita kompanija i firmi za električna vozila, kako putnička, tako i dostavna, paralelno sa informacijama o problemima sa sankcijama NIS-u. Ovo može biti indirektni rezultat cele situacije, ali želimo da ponovimo da je prioritet da se problem reši u najboljem interesu države, tržišta i društva u celini. Ukoliko rešenje ne bude postignuto, moguće su negativne posledice po stabilnost tržišta i poverenje kupaca".

Rabrenović o izjavi Putina: Očigledno da sporazum Rusije i Srbije o NIS-u nije bio u našem interesu

Podsticaji za kupovinu EV

Šta je potrebno da bi se u Srbiji kupci masovnije odlučivali za električna vozila i ako uzmemo u ozbir da je država za 2025. godinu smanjila subvencije za njihovu kupovinu - čini li ona dovoljno da njihovu kupovinu i poveća?

"O ovom pitanju smo već mnogo puta govorili u medijima i verujem da smo pomalo i dosadili sa ovim odgovorom, ali vredi ponoviti. Elektromobilnost u Srbiji zahteva integralan pristup, koji ide daleko izvan samih subvencija za kupovinu vozila. Ključno je širenje mreže punjača, izrada jedinstvenog registra punjača, te jednostavnija i transparentnija procedura subvencija, uz jasne informacije o iznosima podrške. Pored finansijskih podsticaja, značajan efekat mogu imati nefinansijski stimulansi: uvođenje zelenih tablica, jeftinijeg parkiranja, korišćenja žutih traka i nižih putarina."

Niš gleda u budućnost: Pokrenuta inicijativa za izgradnju centra za testiranje autonomnih vozila

"Takođe, jedna od mera koju ranije nismo posebno naglašavali jeste uvođenje električnih vozila u državne nabavke, bilo da se radi o javnim preduzećima, državnom sektoru ili lokalnim samoupravama. Na taj način država bi jasno pokazala da joj je stalo do zaštite životne sredine i razvoja elektromobilnosti, istovremeno stvarajući pozitivan primer za tržište. Naravno, sve ovo zajedno, u kombinaciji sa subvencijama, može značajno podstaći potražnju i ubrzati prelazak na električne automobile u Srbiji".

Elektrifikacija se ne zaustavlja

Predviđanja nikad nisu laka, pogotovo u današnje vreme kada na svaku industrijsku proizvodnju i sva tržišta utiče ne samo ekonomija, nego u velikoj meri i geopolitika - ima li naznaka šta može da se očekuje u 2026. godini kada je reč o proizvodnji i tržištima električnih vozila kad je reč o svetu, ali i Srbiji?

Šta se dešava kada električni automobil dođe do nula posto baterije?

"Predviđanja za 2026. godinu kada je reč o proizvodnji i tržištima električnih vozila uvek su izazovna, jer na industriju utiču ne samo ekonomski faktori, već i geopolitika. Svetska auto-industrija i regulatori, kako u Evropi, tako i u Kini i delimično u Americi, postavili su jasan pravac ka elektrifikaciji, iako se brzina prilagođavanja razlikuje od tržišta do tržišta. Kina nastavlja da dominira proizvodnjom i inovacijama u segmentu električnih vozila, dok se EU postepeno prilagođava rastućoj potražnji i regulatornim ciljevima. Za Srbiju, pored domaće proizvodnje u Kragujevcu, tržište će biti obogaćeno i sve većim brojem električnih modela, posebno iz Kine, tako da će ponuda za kupce postati znatno raznovrsnija i dostupnija. Generalno, pravac je jasan - elektrifikacija se ne zaustavlja, ali tempo i modalitet prilagođavanja zavisi od tržišnih, regulatornih i infrastrukturnih okolnosti", zaključio je generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila Boris Ćorović.

Automehaničari, električari, elektroničari: UNA pita - koliko Srbiji fali "doktora" u auto-moto servisima?

Stručnjaci iz sveta automobila za UNU govore o budućnosti: Kako dalje, Srbijo - na struju ili dizel?