Kazne za vraćanje kilometraže na automobilima: U nekim zemljama EU možete i u zatvor

U nekoliko zemalja u Evropi, prevara s kilometražom je kažnjiva vrlo visokim novčanim kaznama, a u nekim čak i zatvorskom kaznom. Nova studija CarVerticala otkriva i gubitke koje kupci, ali evropske zemlje trpe zbog prevara s kilometražom na polovnim vozilima.

Praksa lažiranja kilometraže je vrlo stara, ali nažalost vrlo učestala u današnje vreme.

Takvo jelo može dovesti do velikih finansijskih gubitaka za prevarene kupce, ali čak oštetiti i pojedine institucije zemlje u kojima se takvi automobili prodaju. Upravo zbog toga, u nekoliko zemalja u Evropi postoje zakoni koji strogo kažnjavaju lica koja manipulišu s kilometražom.

Revolucija na pomolu: Nove baterije bi mogle da imaju domet od 2.000 kilometara

Nova studija koju je provela online platforma za verifikaciju vozila CarVertical sprovela je istraživanje na ovu temu u 21 zemlji u Evropi. Studija je urađena kako bi se videlo kako se ovaj čin kažnjava i kakva se zakonska regulativa primenjuje u tim zemljama.

Studija pokazuje da lokalno zakonodavstvo ovih zemalja uključuje kažnjavanje svih vrsta prevara s automobilima, uključujući i lažiranje kilometraže. Ali, iz raznih razloga, prevaranti često izbegavaju oštre kazne.

Letonija šampion u prevarama s kilometražom

Iako kazna varira od zemlje do zemlje, postoje i neke zemlje u kojima se prevara s kilometražom shvata ozbiljno. U Francuskoj je, na primer, lažiranje kilometraže kažnjivo novčanom kaznom do 300.000 evra. Takođe, u Hrvatskoj je za manipulacije s kilometražom predviđena kazna do osam godina zatvora. U Poljskoj prevaranti mogu biti osuđeni na pet godina zatvora.

U Češkoj, na primer, prevaranti mogu dobiti dve godine zatvora, kao i u Litvaniji i Francuskoj. U Španiji i Italiji zatvorska kazna za ovo delo je 3,5 godine. U Nemačkoj i Mađarskoj lažiranje kilometraže može biti kažnjeno čak i s godinu dana iza rešetaka.

Međutim, retki su slučajevi u kojima se primenjuju maksimalne kazne za krivotvorenje kilometraže. Češće su kazne zasnovane isključivo na novčanim penalima. Primer za to je Litvanija, evropski šampion u manipulaciji s kilometražom. Prema ovoj studiji, 12,9 posto svih automobila pregledanih na online platformi imalo je lažnu kilometražu, a za to niko nije odgovarao u zadnje četiri godine. Kazna za lažiranje kilometraže u ovoj baltičkoj zemlji je samo 100 evra za fizička i 1.000 euva za pravna lica.

Praksa češća u istočnoj Evropi

U Rumuniji je zabeleženo 7,8 posto slučajeva gde je pregled utvrdio da je kilometraža vraćena. Broj ovih automobila je veći nego u drugima zemljama, poput Mađarske (6,1%) i Srbije (5,3%). Stručnjaci ističu da bi, ukoliko bi se izrekle kazne od 3.000 evra za lažiranje kilometraže, Rumunija mogla da prikupi godišnje prihode do 222 miliona evra. Takođe, kupci koji kupuju automobil sa lažnom kilometražom obično plaćaju najmanje 20 posto više od vrednosti automobila.

Studija takođe pokazuje da je ova praksa češća u istočnoj Evropi nego na zapadu. To je zbog nižih prihoda i mnogo većeg broja uvezenih automobila.

Konačno, ista studija otkriva da je dokazivanje ovih činjenica izuzetno teško. Zbog sistema međunarodnih transakcija između kupaca i prodavaca, vrlo je uobičajeno da se kilometraža na automobilu vrati u jednoj, a zatim se to vozilo proda u drugoj zemlji. Da bi se spečile takve manipulacije, potreban je odgovarajući zakon na nivou cele Evrope, prenosi Klix.ba.

Kako proveriti da li je neko vraćao broj pređenih kilometara na autu