Kraj za benzince i dizelaše? Evo šta se dešava sa odlukom EU o zabrani

Godina 2035. dugo je važila za prelomni trenutak u evropskoj automobilskoj industriji – trenutak kada bi na tržištu smele da se registruju samo nove automobile sa nultom emisijom CO₂, što bi u praksi značilo kraj za klasične benzince i dizelaše.

Ali, čini se da će taj plan ipak biti ublažen.

Nova pravila za vlasnike starih dizelaša: Ukoliko je vozilo prešlo više od 150.000 km stiže enormni trošak

Kraj automobilske ere naredne godine: Ko planira kupovinu ne bi trebalo da čeka 2026. godinu

Sve oči evropskih proizvođača automobila sada su uprte ka Briselu, gde Evropska komisija 10. decembra predstavlja novi, opsežan predlog regulacije CO₂. Najvažnije pitanje je: da li će EU popustiti i odustati od potpune zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine?

Prema informacijama koje prenosi nemački Bild, na stolu je kompromis. Privatni kupci bi i posle 2035. mogli da kupuju nove benzince i dizelaše, dok bi kompanije morale mnogo brže da pređu na električna vozila i ispune stroge kvote.

Evropska komisija, pod vođstvom Ursule fon der Lajen, prema navodima Handelsblatta, radi upravo na takvom rešenju. Prema predlogu, poslovne flote bi morale da dovedu svoj udeo električnih automobila do sledećih nivoa:

Zamagljena stakla na automobilu vam zadaju glavobolju: Evo kako da ih odmaglite na najbolji način

• 2027. godine – najmanje 50 odsto novih registracija mora biti električno
• 2030. godine – čak 90 odsto u pregovorima se pominjalo i 100 procenata potpuna elektrifikacija.

Ovo su ključne brojke, jer službena i flotna vozila trenutno čine oko 60 odsto svih novih registracija u EU. U 2024. godini, električnih je bilo svega 12,4 odsto u tom segmentu – što znači da bi za samo šest godina taj broj morao da poraste više od sedam puta.

Paralelno se vodi debata o tome da li plug-in hibridi i vozila sa range-extenderom (malim benzinskim motorom koji samo puni bateriju tokom vožnje) mogu da se tretiraju kao vozila sa nultom emisijom. Ta odluka bi mnogim državama i kompanijama značajno olakšala prelazak na nove standarde.

Najskuplja Dacia najjeftinija za vožnju: Potukao konkurenciju, ušteda gotovo 14.000 evra

Još jedna mogućnost je da svaka država sama sprovodi pravila za službena vozila, kroz svoje poreske podsticaje. U Nemačkoj, recimo, električni automobili već dugo imaju ogromne poreske olakšice.

Umesto standardnog oporezivanja od 1 odsto vrednosti vozila, vozači električnih službenih automobila plaćaju porez od samo 0,25 odsto ili 0,5, što pokazuje jasnu nameru da se tržište gura ka „zelenoj“ mobilnosti.

EU sada pokušava da izbalansira klimatske ciljeve, realnost tržišta i nezadovoljstvo auto-industrije. Jedno je sigurno – odluka koja će pasti u decembru uticaće na gotovo svakog vozača u Evropi, piše Poslovni.hr.

Kupujete kineski električni automobil? Ovih sedam faktora nikako ne smete da zanemarite

Oprez pri kupovini polovnjaka: Prevare su sve češće, evo kako da prepoznate lažnog prodavca