Nemojte misliti da ste se izvukli: Saobraćajna kazna iz inostranstva naći će vas i u Srbiji

Savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS) Milan Ilić rekao je danas da vozači ne bi trebalo da izbegavaju da plate saobraćajne kazne koje dobiju u inostranstvu jer je zahvaljujući međunarodnim sporazumima o razmeni informacija koje je Srbija potpisala moguće pronaći vozače koji su načinili prekršaj.

Kako je rekao, ukoliko vozač ne plati kaznu koju je dobio u inostranstvu, te zemlje zahtevaju informacije o vlasniku vozila od nadležnih organa u Srbiji.

Zašto ne bi trebalo da sklapate retrovizore na automobilu kad se parkirate

Opasni i brzi: U ovom evropskom gradu za vožnju e-skutera po trotoaru kazna i do 500 evra

"Slovenija, Italija i Austrija najčešće traže informaciju o vlasniku vozila. Kada presuda bude pravosnažna, vozaču se nekad dostavlja videosnimak, nekad pravosnažna presuda i instrukcije za plaćanje te kazne. Usled te procedure ta kazna se značajno povećava", rekao je Ilić za Tanjug.

Dodao je da na graničnim prelazima sa EU postoji sistem koji evidentira vozila čiji su vozači napravili prekršaj i da, u slučaju da kazna nije plaćena, vozač neće moći da nastavi putovanje dok ne izmiri kaznu.

Ilić je istakao da izvesnost kažnjavanja koja postoji u stranim zemljama doprinosi razvijenoj saobraćajnoj kulturi u zemljama u inostranstvu.

"Mi smo dobili podatak da se kod nas sprovede samo 30 odsto kaznenih mera, što znači da u našem sistemu i dalje postoji način na koji vozači izbegavaju plaćanje kazne. U inostranstvu je ta efikasnost na većem nivou, otkrivanje je na većem nivou i kod njih je razvijena saobraćajna kultura", rekao je on.

Ilić je naveo da radna grupa za izradu novog Zakona o bezbednosti saobraćaja analizira načine kako da se saobraćajna kultura podigne na viši nivo.

"Pokušavamo da, kroz predavanja, utičemo na svest vozača da ne bi pravili prekršaje, ali i da, ako naprave prekršaj, plate kaznu jer će u jednom trenutku imati problema. Može da se desi zastarevanje kazne, ali nikad niste sigurni kada krenete posle pet godina na put jer možda negde na neki drugi način prave ograničenja", naglasio je savetnik direktora ABS.

On je istakao da u inostranstvu postoji veliki broj kamera za automatsku detekciju prekršaja, ali i da se u Srbiji sve više radi na postavljanju takvih kamera.

"Pre svega su postavljene kamere za detektovanje prekoračenja brzine i prolaska na crveno svetlo, ali sve više postoje kamere koje detektuju i druge prekršaje kao što su pogrešno prestrojavanje, pogrešno skretanje, upotreba mobilnog telefona i na prednjem i na zadnjem sedištu ili vezivanje pojasa. U inostranstvu imaju razvijenu saobraćajnu kulturu zato što je na svakoj raskrsnici, skoro na svakoj deonici puta, postavljena kamera koja će da detektuje taj prekršaj, a sistem kaznene politike je takav da je veoma izvesno da će oni tu kaznu i da plate", rekao je Ilić.

Prema njegovim rečima, ABS konstantno radi na podizanju svesti kod vozača o značaju poštovanja svih propisa i o shvatanju svih posledicama koje mogu da nastupe u slučaju da krše propise. 

"Planiramo da u narednom periodu nastavimo da sprovodimo kampanje, edukacije i da utičemo na svest vozača jer je svest zapravo najveći potencijal za promenu. U svetu govore da je ljudski faktor u nastanku saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom prisutan u proseku oko 95 odsto. Ti podaci se poklapaju sa podacima koje mi imamo u bazi podataka MUP-a i zbog toga pokušavamo da edukacijom i ubeđivanjem utičemo na vozače", istakao je on.

Spisak lokacija i uputstvo: Kako da proverite da li su vas 'uhvatile' saobraćajne kamere u Beogradu

Ilić je rekao da je cilj kampanja i edukativnih predavanja da se utiče na vozače da bi se smanjio broj poginulih u saobraćajnim nesrećama.

"Imamo 509 poginulih lica u prethodnoj godini. Nažalost, imamo petnaestoro poginule dece i sva ta deca su bila u svojstvu putnika. Imali smo tri saobraćajne nesreće u kojima je po dvoje dece poginulo istovremeno. Imamo značajno prostora u raznim segmentima. Jedan samo mali segment je kaznena politika, ali i drugi faktori su važni", naglasio je on.

Dodao je da se na vozače na koje ne utiču kampanje primenjuje kaznena politika.

"Na neke utiče kada dovedemo lica koja drže predavanja, a koja su sa trajnim posledicama u povređena u saobraćaju, i oni promene svoje ponašanje. Na neke ne, pa na njih utičemo preko zabrane, preko novčanih kazni i privremenog oduzimanja vozila do okončanja postupka", istakao je Ilić.

Kako je rekao, mera privremenog oduzimanja vozila do okončanja postupka se primenjuje na vozače koji je u roku od dve godine dva puta bio pravosnažno osuđen za težak prekršaj i treći put u tom periodu ponovi taj prekršaj.

"Takvim vozačima se oduzima vozilo do kraja postupka, ali se ti slučajevi vode po skraćenom postupku, pa sudije vrate vozilo i dešava se da isto vozilo oduzmemo nekoliko puta. Moraćemo, na osnovu primera iz sveta, da promenimo nešto kako bi ta odredba od koje smo mnogo očekivali dala rezultate i da bismo ljude ubedili na taj način", rekao je on.

Prema njegovim rečima, jedan od aktuelnih predloga jeste da se uvede kazna za vozača u slučaju da putnik u vozilu ne koristi sigurnosni pojas.

"Vozač ima dovoljno razvijenu svest o značaju pojasa za smanjenje posledica saobraćajne nezgode da utiče na sve ostale. Pokazalo se da 80 odsto onih koji su poginuli na zadnjem sedištu nisu bili vezani. Imajući u vidu da je procenat verovatnoće smanjenja smrtnog ishoda na zadnjem sedištu od 20 do 40 procenata, imamo vrlo pouzdan zaključak da bi jedan broj njih koji su poginuli sigurno bili živi. Takođe, 50 odsto vozača putničkih automobila koji su poginuli u prethodnoj godini nisu bili vezani", naglasio je Ilić.

On je istakao da 20 odsto ljudi u Srbiji ne koristi sigurnosni pojas na prednjem sedištu, dok je u najrazvijenijim zemljama to samo 3 odsto ljudi.

"Dnevno se u proseku dešava 100 saobraćajnih nezgoda u kojima bude skoro dvoje poginulih i 50 povređenih. Korišćenjem pojasa sigurno bismo imali manje težih povreda i manje poginulih lica", zaključio je Ilić.

Kako da najbrže zagrejete automobil po hladnoći

Srpskim kupcima električna vozila nisu bila "prvi izbor": UNA proverava - kako će biti 2025. godine?