Rast cena nafte menja navike vozača: Hoće li se Srbija okrenuti električnim automobilima?

Tržište automobila u Evropi se menja, sve se više kupuju električna i hibridna vozila. Srbija taj trend ne prati, a Petar Veličković sa portala Polovni automobili kaže da 40 odsto kupaca na njihovom sajtu može da izdvoji 5.000 evra za vozilo. Ipak, nije daleka budućnost u kojoj iz EU nećemo moći da uvozimo automobile sa motorima na unutrašnje sagorevanje.

Rast cena nafte zbog rata na Bliskom istoku menja navike vozača širom sveta – ali i pravila igre u auto-industriji. Dok gorivo poskupljuje, električni automobili beleže nagli skok potražnje, u pojedinim evropskim zemljama i do 50 odsto za samo mesec dana.

Zemlje sa najvećom prodajom automobila: Četiri evropske države u top 10, Srbija daleko od vrha

Objavljena lista najpouzdanijih automobila u 2026: Japanci i dalje dominiraju

Kriza koja je pogodila tržište nafte, za proizvođače električnih vozila postala je neočekivana šansa.

Petar Veličković sa portala Polovni automobili podseća za RTS da od ranije postoje određene regulative u EU, prema kojima do 2035. godine više neće moći da se proizvode automobili sa konvencionalnim motorima.

"Sigurno je da ova situacija koja je trenutno u svetu može da ubrza dodatno taj proces ka elektrifikaciji i to se već negde polako primećuje kroz tržište, naročito kroz tržište polovnih automobila“, rekao je Veličković.

Na pitanje koliko je sada realno da električni automobili postanu dominantni s obzirom na to da njihovo pogonsko gorivo, odnosno struja, direktno zavisi i dalje od fosilnih goriva, Veličković odgovara da je EU već previše uložila u razvoj te tehnologije da bi sada odustala.

U Srbiji se polovna električna vozila ne traže

Ipak, u Srbiji nije skočila potražnja za polovnim električnim automobilima. Veličković kaže da oni čine svega oko jedan odsto tržišta polovnih automobila.

"Ima nekoliko faktora tu. Nesigurnost i nepoverenje je definitivno jedan od faktora. Ljudi brinu koliko će ih taj automobil koštati, šta ako se pokvari baterija? Da li to onda znači da je to skuplji trošak, nego sam automobil? Tu je i bezbednosni aspekt, šta ako se taj automobil zapali?", navodi Veličković.

Smatra da u Srbiji trenutno ne postoji dovoljno mesta za punjenje vozila koja bi mogla da prate masovniji broj električnih automobila. Još važnije, tu je i pitanje kupovne moći stanovništva.

"Električni automobili, bez obzira na pojavu kineskih proizvođača, koji su cenovno dostupniji, i dalje su van domašaja većine naših kupaca", rekao je Veličković.

U anketi koju su sproveli nad 8.000 potencijalnih kupaca, ispostavilo se da 40 odsto ispitanika traži vozilo u iznosu od 5.000 evra.

Budućnost nam donosi drugačije tržište

Napominje da Srbija iz Evrope dovozi devedeset devet posto polovnih automobila.

"Mi smo tradicionalno tržište polovnjaka i u tom smislu mislim da nam je potreban neki strateški pristup jer elektrifikacija dolazi", rekao je urednik portala Polovni automobili.

Već sada su hibridi u Evropi najprodavaniji među novim vozilima, a električni automobili čine između petnaest i dvadeset odsto ukupnog tržišta novih vozila.

"Mi možemo da računamo da već neki evropski proizvođači nemaju dizel automobile u ponudi. Šta će nama onda stizati na naše tržište za deset do petnaest godina? Očigledno da će se ponuda menjati i mislim da nam treba neki strateški pristup, pogled u budućnost kako ćemo reagovati na tu promenu ponude", zaključio je Veličković.

Novi pad prodaje nemačkog giganta: Tržište Kine i dalje najveći izazov

Nisan uvodi AI u 90 odsto svojih modela auta: Predstavljanje autonomne vožnje do kraja 2027. godine