Da li je Mont Everest oduvek bio najviši vrh: Naučnici otkrivaju tragove drevnih planinskih džinova

Mont Everest danas je najviši vrh na planeti, ali geološki tragovi ukazuju na to da su u dalekoj prošlosti možda postojali planinski lanci koji su po visini dostizali ili čak nadmašivali današnje Himalaje. Naučnici još ne mogu sa sigurnošću da utvrde da li je postojala planina viša od Everesta.

Nastanak nekih od najviših planinskih vrhova na Zemlji zahtevao je ogromne geološke sile. Među najmoćnijim događajima koji oblikuju površinu naše planete svakako su sudari kontinentalnih tektonskih ploča.

Sve šta treba da znate o penjanju na Mont Everest: Kako se planinari štite ali i životna sredina

Zašto Mont Everest i dalje raste: Naučnici rešili zagonetku koja ih je zaprepastila

Upravo su takvi sudari doveli do nastanka nekih od najvećih i najviših planina na svetu, uključujući Mont Everest i njegove susede u Himalajima. Ipak, pitanje da li je tokom Zemljine geološke prošlosti postojao vrh viši od Everesta, koji se uzdiže 8.849 metara iznad nivoa mora, i dalje ostaje bez konačnog odgovora.

Izgubljene planine iz davne prošlosti

Geolozi nemaju dovoljno detaljne podatke da bi mogli precizno da odrede koji je vrh bio najviši pre nekoliko stotina miliona godina. Kako je za časopis „Lajv sajens“ objasnio Alan Kolins, profesor geologije na Univerzitetu u Adelejdu u Australiji, naučnici verovatno nikada neće moći da rekonstruišu prošlost sa tolikim stepenom preciznosti.

Ipak, postoje geološki tragovi koji ukazuju na nekadašnju veličinu drevnih planinskih masiva. Oni se nalaze u ostacima stena i sedimentima sačuvanim unutar Zemljine kore. Njihovim proučavanjem naučnici pokušavaju da utvrde koliko duboko su se nekada prostirali koreni planina, što im omogućava da procene koliko su visoki mogli biti njihovi vrhovi, prenosi RTS.

Nepal ograničava broj dozvola za penjanje na Mont Everest: Jedan uslov ključan za dobijanje

Planine su, zapravo, delovi kontinentalne kore koji su potisnuti naviše kada se tektonske ploče polako sudaraju. Međutim, ono što vidimo iznad površine predstavlja samo mali deo njihove ukupne strukture. Čak su i najviši vrhovi, poput Everesta, povezani sa dubokim korenima koji se protežu kroz Zemljinu koru.

Dok se tokom sudara tektonskih ploča delovi kore izdižu i formiraju planine, drugi delovi bivaju potisnuti duboko ispod površine. Alan Kolins i Ziji Žu, geohemičarka sa Univerziteta Kertin u Australiji, upoređuju planine sa santama leda: samo jedan njihov deo vidi se iznad površine, dok se ostatak nalazi ispod nje.

Prema Žu, moguće je pretpostaviti da su najveće planine postojale na mestima na kojima su se formirali veoma duboki koreni unutar Zemljine kore.

Najviša stabla na svetu teško podnose ekstremne vrućine: Naučnici otkrili šta se događa

Koliko visoko planine mogu da se uzdignu?

Primer Himalaja pokazuje koliko duboko seže građa velikih planinskih lanaca. Geolozi procenjuju da stub Zemljine kore ispod Himalaja doseže dubinu od približno 80 kilometara.

U poređenju sa tom dubinom, visina Mont Everesta od oko 8.849 metara predstavlja najviše približno 14 odsto ukupne debljine stenovite strukture kojoj pripada.

Ovakav odnos ukazuje na to da postoji fizičko ograničenje visine planina. Kada bi se previše uzdigle, njihova masa postala bi toliko velika da bi sopstvena težina počela da ugrožava njihovu stabilnost i dovela do urušavanja.

Himalaji su počeli da se formiraju pre približno 50 do 40 miliona godina, kada su se sudarile Indijska i Evroazijska kontinentalna ploča. U geološkom smislu, to je relativno mlad planinski lanac, što je jedan od razloga zbog kojih su njegovi vrhovi i dalje toliko visoki.

Vrh Monblan porastao skoro dva metra od 2023. godine, ali to nije znak globalnog zagrevanja

Visoke i strme planine vremenom se brzo troše pod uticajem erozije. Ipak, Himalaji i dalje rastu jer se Indijska i Evroazijska ploča nastavljaju sudarati.

Slični sudari kontinenata događali su se mnogo puta tokom Zemljine istorije. Neki od njih stvorili su planinske sisteme čiji ostaci i danas pružaju tragove o nekadašnjim razmerama tih geoloških struktura.

Transgondvanski superplaninski lanac

Jedan od najvažnijih kandidata za nekadašnji najveći planinski sistem na Zemlji jeste drevni Transgondvanski superplaninski lanac, koji je počeo da se formira pre približno 650 miliona godina.

Nastao je tokom sudara kontinenata koji su obuhvatali oblasti današnje Afrike, Južne Amerike, Arabije, Indije, Australije i Antarktika. Njihovim spajanjem formiran je superkontinent Gondvana.

Iako se Gondvana kasnije raspala, geološki ostaci nekadašnjeg planinskog lanca mogu se pronaći na području južne Indije, Šri Lanke, Tanzanije i Kenije.

Prema Alanu Kolinsu, ovaj planinski sistem mogao je biti čak tri puta duži od današnjih Himalaja. Stene koje se danas mogu pronaći u tim oblastima nekada su se nalazile pri samom dnu ogromnog planinskog pojasa.

Proučavanje tih stena otkriva i koliko je duboko sezala nekadašnja Zemljina kora. Na pojedinim mestima pronađeni su delovi koji se protežu do dubine od oko 30 kilometara, iako je od njihovog nastanka prošlo približno pola milijarde godina, tokom kojih je erozija neprekidno menjala površinu.

Kolins smatra da su se ti delovi u jednom trenutku nalazili približno na polovini stubova Zemljine kore čija je ukupna dubina dostizala oko 60 kilometara.

To znači da su planine koje su se uzdizale iznad takve osnove mogle dostići visinu uporedivu sa Mont Everestom.

U Himalajima se najviši vrhovi nalaze oko oboda Tibetanske visoravni, koja ima prosečnu nadmorsku visinu od približno šest kilometara i predstavlja najvišu veliku visoravan na planeti.

Od 2027. nova pravila za merenje vremena: Kako će se ukidanje prestupnih sekundi odraziti na svet

Prema Kolinsu, slična visoravan možda je postojala i u području današnjeg južnog Madagaskara, u okviru Transgondvanskog planinskog sistema. U tom slučaju, njen obod mogao je da se proteže kroz istočni Madagaskar, južnu Indiju i istočni deo Antarktika.

Grenvilski planinski sistem i superkontinent Rodinija

Još jedan mogući kandidat za najveće planine u istoriji Zemlje jeste planinski sistem nastao tokom Grenvilske orogeneze, procesa izgradnje planina koji je pratio formiranje superkontinenta Rodinije, počev od pre približno 1,3 milijarde godina.

Ostaci ovog drevnog planinskog sistema danas se mogu pronaći na području jugoistočnog Ontarija u Kanadi i severozapadnog Vermonta u Sjedinjenim Američkim Državama.

Međutim, o ovom nekadašnjem planinskom lancu zna se manje nego o nekim drugim drevnim geološkim strukturama. Prema Kolinsu, pojedini naučnici smatraju da njegove planine verovatno nisu dostizale visinu Himalaja ili Transgondvanskog superplaninskog lanca.

Zvezda koja svetli zeleno zbunila naučnike: Otkrivena tajna neobične boje

Tragovi još starijih džinovskih planina

Istraživanja se protežu i dalje u prošlost, do vremena kada je, pre približno dve milijarde godina, nastajao superkontinent Nuna, poznat i pod nazivom Kolumbija.

Formiranje ovog drevnog kontinentalnog sklopa takođe je ostavilo tragove postojanja izuzetno velikih planina. U istraživanju koje je sprovela Ziji Žu analiziran je sastav kristala cirkona sačuvanih u Zemljinoj kori ispod ostataka ovog nestalog planinskog sistema. Rezultati su pružili dokaze koji podržavaju postojanje nekadašnjeg superplaninskog lanca.

Što naučnici više zalaze u daleku geološku prošlost, to je teže pouzdano rekonstruisati izgled Zemljine površine.

U ranijim periodima istorije planete, kada je Zemlja bila toplija, planine verovatno nisu mogle da dostignu toliku visinu kao danas. Razlog je to što toplija Zemljina kora može da izdrži manju težinu, kako je objasnio Kolins.

Stabilne kontinentalne ploče i stene počele su da se formiraju pre približno četiri milijarde godina, dok je za nastanak velikih kontinenata bilo potrebno još nekoliko stotina miliona godina.

Da li je Mont Everest zaista najviša planina koja je postojala?

Prema dosadašnjim saznanjima, planinski sistemi povezani sa superkontinentima Nunom i Gondvanom, kao i današnji Himalaji, predstavljaju najvažnije kandidate za najveće planine koje su postojale na Zemlji.

Ipak, naučnici za sada ne mogu pouzdano da utvrde koji je od tih drevnih planinskih sistema bio najviši, niti da odrede tačan položaj i visinu njegovog najvišeg vrha.

Geološki ostaci ukazuju na to da su u dalekoj prošlosti postojali ogromni planinski lanci, čije su razmere mogle biti uporedive sa Himalajima ili veće od njih. Međutim, zbog erozije, promena u Zemljinoj kori i nedostatka dovoljno preciznih podataka, utvrđivanje njihove nekadašnje maksimalne visine ostaje izuzetno teško.

Kako je istakla Ziji Žu, pitanje o tome da li je ikada postojala planina viša od Mont Everesta i dalje je otvoreno.

Astronomi otkrili najudaljeniji radio-signal ikada zabeležen: Putovao 10 milijardi godina do Zemlje

Zašto ljudi postaju sve slabiji u rasuđivanju? Nauka ima jasan i prilično surov odgovor