Da li je u svemiru zaista toliko mračno? Objašnjenje astronoma iznenadilo mnoge

Prostor u svemiru izgleda mračan kada se posmatra sa Zemlje, ali određivanje najtamnijeg mesta nije baš tako jednostavno. Stručnjaci objašnjavaju da prava, potpuna tama gotovo i ne postoji zbog ogromne količine kosmičke prašine koja rasipa svetlost i stvara pozadinsko osvetljenje u velikom delu svemira.

Kada se posmatra ceo elektromagnetni spektar, svemir je zapravo prilično svetao, iako u vidljivom spektru svetlosti za ljudsko oko postoje izuzetno tamna područja.

Tim naučnika otkrio misteriju spektra energije kosmičkog zračenja

Astronomi prvi put detektovali ogromnu zvezdanu oluju van Sunčevog sistema

U Sunčevom sistemu, jednim od najtamnijih objekata smatra se jezgro komete Borelija, koje reflektuje manje od 3% Sunčeve svetlosti zahvaljujući veoma tamnom i zbijenom materijalu. Na sličan način, van Sunčevog sistema, najtamnija poznata egzoplaneta TrES-2 b odbija manje od 1% svetlosti, verovatno zbog sastava atmosfere bogate natrijumom i gasovitim titanijum-oksidom.

Pored toga, crne rupe ostaju tamne spolja jer zarobljavaju svu svetlost koja pređe horizont događaja, iako unutrašnjost nije bez svetlosti, već je upravo zbog ekstremnih uslova izuzetno svetla.

Veliko otkriće u Australiji: Pronađeni fosilni ostaci jaja krokodila koji su se penjali na drveće

Postoje i regioni koji su tamni jer trajno ne dobijaju svetlost. Krateri na polovima Meseca i delovi Plutona nalaze se u stalnoj senci i ostaju među najtamnijim površinama. Dalje u svemiru, guste oblake prašine i gasa, poput Bokovih globula, potpuno blokiraju vidljivu svetlost okolnih zvezda, pa izgledaju poput "rupa na nebu". Međutim, u infracrvenom delu spektra i dalje propuštaju deo zračenja.

Najudaljeniji delovi spoljnog Sunčevog sistema, koje je snimila sonda New Horizons, takođe su izuzetno tamni. Prema istraživanju iz 2021. godine, nebo u tim regionima deset puta je tamnije nego u blizini Zemlje, mada i dalje postoji slabo kosmičko pozadinsko svetljenje. Zanimljivo je da se Zemlja nalazi unutar retke tamne šupljine u Mlečnom putu, što ljudskoj civilizaciji omogućava jasan pogled u dubine svemira, okolnost koja je možda bila ključna za razvoj astronomije, piše Live Science, prenosi Benchmark.

"Titlovanje uma": Japanski naučnik razvija tehnologiju za pretvaranje mentalnih slika u tekst

Nauka u službi kitova ubica: Kako podvodni optički kablovi mogu da pomognu orkama?