Da li smo sami u svemiru: Naučnici veruju da će teleskopi uskoro locirati vanzemaljski život

Za deset do dvadeset godina teleskopi bi mogli da lociraju više planeta na kojima je moguć život, a posebna pažnja posvećuje se planetarnom sistemu "TRAPPIST-1", udaljenom 40 svetlosnih godina od Zemlje.

Ima li života u drugim galaksijama

Saša Hinkli, astrofizičar sa Univerziteta Ekseter, smatra da će ljudi detektovati postojanje života na udaljenim planetama u sledećih nekoliko godina.

Hinkli, jedan od najpoznatijih britanskih astrofizičara, objašnjava da su "moćni alati", poput deset milijardi dolara vrednog svemirskog teleskopa "DŽejms Veb", na korak od toga da uoče "biopotpise", odnosno atmosfere na nekim egzoplanetima.

U tim atmosferama prisutni su i gasovi poput kiseonika, koje emituju živa bića, a koji mogu biti pokazatelj postojanja života.

Ali, napominje Hinkli, čak i kad se detektuju znakovi života na nekoj udaljenoj planeti to ne znači da ćemo sigurno sresti vanzemaljce.

U članku objavljenom na portalu "Spektejtor" on objašnjava da će dokazi o postojanju života verovatno biti otkriveni uočavanjem neravnoteže u omerima hemijskih elemenata, na primer ozona i ugljen-dioksida, koja ne bi postojala prirodno, već je uzrokovana nekim oblikom biološke aktivnosti.

Američka NASA predviđa da čak stotine miliona svetova u našoj galaksiji mogu podržavati život te da ćemo detektovati život na planetima izvan našeg Sunčevog sistema.

Uz "DŽejms Veb", u pripremi su i drugi svemirski uređaji koji će pomoći u potrazi za životom u svemiru.

NASA je krenula u razvoj svemirske misije čiji bi cilj bio pronalaženje biopotpisa na egzoplanetima do 2040. godine.

Svemirski teleskopi već sada mogu da analiziraju svetlost zvezde dok prolazi kroz atmosferu planeta u svom sistemu, te da tako ustanove njen hemijski sastav.

Da li smo sami u svemiru

Prošlog avgusta astronomi su objavili da je teleskop "DŽejms Veb" tkrio ugljen-dioksid u atmosferi planete veličine Saturna, udaljene 700 svetlosnih godina od Zemlje.

Hinki navodi da se posebna pažnja posvećuje planetama u tzv. "Zlatokosnoj zoni", odnosno na takvoj udaljenosti od svoga sunca da bi tamo mogao postojati život.

Orbite takvih planeta nisu ni preblizu ni predaleko od sunca, što čini idealne uslove za postojanje tekuće vode, koja se smatra ključnim sastojkom za postojanje života.

Planterni sistem TRAPPIST-1

Veruje se da bi u svemiru mogli postojati bilioni nastanjivih planeta, a samo u našoj galaksiji njih stotine miliiona.

Profesor Hinkli napominje da je u galaksiji "Mlečni put" jedno od najboljih mesta za početak potrage za planetarnim sistem "TRAPPIST-1".

Taj je sistem udaljen oko 40 svetlosnih godina, a čini ga sedam planeta otprilike veličine Zemlje koje kruže oko prigušene, hladne zvijezde, ne mnogo veće od Jupitera.

Tri planete u tom sistemu nalaze se u nastanjivoj zoni od svoje zvezde i već su počele pripreme za njihovo posmatranje kako bi bili otkriveni eventualni biopotpisi.

Do danas su naučnici uočili 5.332 egzoplanete u 3.930 planetarnih sistema.

Kako navodi Hinkli, pretpostavlja se da u svemiru ima oko 200 milijardi galaksija, od kojih svaka potencijalno sadrži stotine milijardi zvezda sa svojim egzoplanetima.

I doktor Emili Mičel sa Univerziteta Kembridž veruje da će dokazi o nekim "vanzemaljskim komšijama" zasta biti pronađeni, jer je život, vrlo verovatno, "veoma čest" u svemiru.

"Imamo samo jedan biopotpis - ovde na Zemlji. Ali, moje optimistične kolege kažu da ćemo za deset ili 20 godina imati nekoliko hiljada biopotpisa. Tada ćemo proučavati koliko se ti biopotpisi razlikuju od onih na Zemlji", najavljuje Mičelova.