Džejms Veb otkrio ekstremne svemirske "oluje": Naučnici sada znaju šta se dešava oko mladih zvezda

Pre nekoliko godina, sada ugašeni NASA-in teleskop "Spitzer" otkrio je nekoliko neobičnih diskova krhotina oko mladih zvezda. Odlikovala ih je velika količina toplote koja obavija područja veličine unutrašnjeg dela Sunčevog sistema, zbog čega su nazvani ekstremni diskovi krhotina.

Nova posmatranja pomoću svemirskog teleskopa "James Webb", zajedno sa arhivskim podacima teleskopa "Spitzer", proširila su katalog ovakvih sistema nekoliko puta. Naučnici sada imaju podatke o 21 sistemu, što im je omogućilo da detaljnije prouče njihova svojstva.

Sistematski pregled koji je uplašio naučnike: Stanje Zemlje je alarmantno

Kosti otkrile neverovatnu priču: Kako su ljudi pre 13.000 godina lovili džinovske životinje?

Ispostavilo se da su ovi sistemi izuzetno dinamični i da su u njima sudari gotovo svakodnevna pojava.

"Ovo je prvi put da smo prikupili dovoljno sistema da zaista razumemo ovu podklasu, koju nazivamo ekstremnim diskovima krhotina", rekla je glavna autorka studije Kejt Su iz Instituta za svemirske nauke u Bolderu, u saopštenju NASA.

Tri stvari koje ih povezuju

Istraživači su utvrdili da ekstremni diskovi krhotina imaju tri zajedničke karakteristike.

Prvo, sadrže manje čestice prašine nego standardni protoplanetarni diskovi iz kojih nastaje većina planetarnih sistema.

Drugo, u njima postoji velika koncentracija toplog praha.

Treće, njihova svetlost pokazuje nepravilne promene, što ukazuje na veoma dinamične procese unutar sistema.

Astronomi otkrili "svet lave" koji ne bi trebalo da postoji: Ova planeta krije veliku misteriju

Sve to upućuje na veliki broj sudara. Oni usitnjavaju materijal, održavaju prašinu toplom i uzrokuju promene u sjaju celog sistema.
Istraživači su uspeli da prouče i hemijski sastav diskova. Procena je da je oko trećine sistema bogato silicijum-dioksidom (silika), dok ga preostale dve trećine imaju znatno manje.

Kod prve grupe, naučnici smatraju da se odvijaju veoma snažni sudari između tela veličine Marsa, pri čemu značajan deo tih tela isparava. Takvi sistemi pronađeni su samo među onima koji su mlađi od 300 miliona godina.

U drugoj grupi sudari su verovatno nešto manje razorni, ali su i dalje ogromnih razmera. Tela veličine Meseca mogu redovno da se sudaraju ili prolaze veoma blizu jedno drugom. Ovi sistemi obuhvataju širi raspon starosti i pokazuju veće promene u sjaju.

Da li je i naš Sunčev sistem prošao kroz nešto slično?

Naučnici smatraju da je moguće da je i naš Sunčev sistem u nekoj fazi svog razvoja prošao kroz jednu ili obe ovakve faze.

Jedna od mogućnosti povezana je sa hipotezom kasnog velikog bombardovanja, odnosno periodom intenzivnih udara asteroida u ranoj istoriji Sunčevog sistema. Druga bi mogla biti povezana sa nastankom Meseca - prema jednoj od vodećih hipoteza, mladu Zemlju je pogodilo telo veličine Marsa, poznato kao Teja.

Da li je ovo Nojeva barka? Naučnici ponovo istražuju misterioznu lokaciju u Turskoj

"Kako su nastale stenovite planete i kako su se razvijale džinovske planete deo su šire priče o nastanku Sunčevog sistema. Sve je to jedna priča", rekla je Su.

Kako navode istraživači, proučavanje ekstremnih diskova krhotina može pomoći da se povežu različiti delovi naše slike o nastanku i razvoju planetarnih sistema.

Iako teorijski modeli sugerišu da bi ovakvi sistemi trebalo da budu češći, posmatranja pokazuju da čine svega oko jedan odsto svih diskova krhotina.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu The Astrophysical Journal.

Čudna pojava na Aljasci zabrinula naučnike: Više od 200 reka i potoka promenilo boju

Nova otkrića iz dubina svemira: "Džejms Veb" pronašao najmanje smeđe patuljke do sada