Ljudi su možda prva inteligentna bića u kosmosu, a naše Sunce mnogo posebnije nego što smo mislili

Kopernikov model, nazvan u čast Nikole Kopernika - tvorca heliocentričnog modela univerzuma, tvrdi da Zemlja i ljudi ne zauzimaju posebno ili povlašćeno mesto u svemiru. U kosmološkom smislu, to u suštini znači da je Zemlja predstavnik uobičajenog i da je život verovatno rasprostranjen širom kosmosa.

Iako napori čovečanstva da pronađe vanzemaljski život do sada nisu dali rezultate, ti napori su bili ograničenog obima. Kao rezultat toga, naučnici su prinuđeni da spekulišu na osnovu Zemlje, jedine planete za koju se zna da podržava život, prenosi RTS.

ESA: Robotska letelica Solarni orbiter snimila prve snimke dva pola Sunca

NASA: Sunce postalo aktivnije, može da utiče na svemirsko vreme i tehnologiju na Zemlji

Zahvaljujući velikom broju otkrića egzoplaneta, pronađene su brojne stenovite planete koje kruže unutar nastanjivih zona crvenih patuljaka. Decenijama se vodi rasprava o tome da li bi ovi sistemi mogli biti naša najbolja šansa da pronađemo dokaze o životu izvan Zemlje.

U nedavnoj studiji profesor Dejvid Kiping ističe dva ključna podatka koja bi mogla značiti da je čovečanstvo izuzetak. Na osnovu starosti univerzuma i relativno retke prirode našeg Sunca, on zaključuje da astrobiolozi koji proučavaju planete oko crvenih patuljaka možda traže na pogrešnom mestu.

Profesor Kiping je vanredni profesor astronomije na Univerzitetu Kolumbija, bivši stipendista Karla Sagana i Idine Menzel na Harvardu i rukovodilac laboratorije "Cool World" na Kolumbiji.

Ova grupa posvećena je proučavanju ekstrasolarnog planetarnog sistema, sa fokusom na potencijalno nastanjive (ili „hladne“) planete i razvoju novih metoda i tehnika za otkrivanje mogućih tragova tehnološke aktivnosti (tzv. tehnosignatura).

Kako Kiping primećuje, ideja da je Zemlja „obična“ i tipičan primer planeta u svemiru duboko je ukorenjena u javnoj svesti. To se može pripisati uticaju Karla Sagana i kosmologa, počevši još od Konstantina Ciolkovskog, čiji su spisi o svemirskim letovima i mogućnosti postojanja vanzemaljskih civilizacija značajno uticali na naučnike i inženjere 20. veka.

Ali, kako je Kiping rekao za Universe Today, koreni idu još dublje: „Ovo ima dugu istoriju, koja potiče iz Kopernikanske revolucije. Teologija je kroz istoriju često predstavljala čovečanstvo (i samim tim Zemlju) kao centralno važno, ali moderna nauka nas je postepeno ‘spuštala’ sa tog povlašćenog mesta – od otkrića da Zemlja orbitira oko Sunca, da je Sunce jedno od milijardi zvezda u galaksiji, do toga da je naša galaksija samo jedna od milijardi drugih.“

Teleskop "zavirio" kroz svemirsku prašinu: Džejms Veb snimio "zvezdano porodilište"

Odsustvo dokaza nije dokaz odsustva

Uklanjanjem Zemlje iz centra univerzuma, Kopernik je pokrenuo revoluciju u astronomiji i u načinu na koji ljudi doživljavaju svoje mesto u svemiru.

Karl Sagan je istakao ovaj podvig u svom čuvenom radu „Solipsistički pristup vanzemaljskoj inteligenciji“, napisanom kao odgovor na pretpostavku Harta i Tiplera da vanzemaljci ne postoje.

„Jedno od obeležja i trijumfa naučnog napretka jeste ‘deprovincijalizacija’ našeg pogleda na svet“, napisao je Sagan, navodeći niz naučnih revolucija koje su pokazale da ni čovečanstvo ni Zemlja nisu jedinstveni ili izuzetni u svemiru.

Govoreći o odsustvu dokaza o vanzemaljskom životu, Sagan je poznato rekao: „Odsustvo dokaza nije dokaz odsustva.“

Ovo razmišljanje oblikovalo je astrobiološka istraživanja i sve napore u potrazi za vanzemaljskom inteligencijom (Search for Extraterrestrial Intelligence - SETI) tokom proteklih šezdeset godina.

Potpuno nov čaroban svet udaljenih galaksija: Objavljene prve fotografije snimljene telskopom Vera Rubin

Paradoks crvenog neba

Međutim, postoje dva ključna problema koja predstavljaju izazov ovom pogledu, kako je Kiping naglasio u svojoj najnovijoj studiji.

„Moj rad razmatra dve zagonetke koje su nesumnjivo neobične. Oko 80 odsto zvezda su M-patuljci – zvezde koje često imaju stenovite planete u svojim nastanjivim zonama, a ipak mi ne živimo oko jedne od njih. To sam ranije nazvao ‘paradoks crvenog neba’. Drugo, ‘zvezdano razdoblje’ univerzuma trajaće oko 10.000 milijardi godina, a mi živimo u prvih 0,1 odsto tog vremenskog prozora, dok je kosmos star samo 13,8 milijardi godina“, ističe Kiping.

Za one koji veruju da vanzemaljska inteligencija postoji i da čovečanstvo može jednoga dana stupiti u kontakt s njom, postoje brojni razlozi za optimizam.

Na primer, u Mlečnom putu postoji između 100 i 200 milijardi zvezda (neki procenjuju i više), što znači beskonačne prilike za pojavu života.

Takođe, svemir je star 13,8 milijardi godina, dok je naš Sunčev sistem nastao pre oko 4,6 milijardi godina, što ga čini relativnim „novajlijom“. Kombinacijom ove dve činjenice, statistička verovatnoća da napredan život postoji u našoj galaksiji deluje vrlo visoko.

Otkriće koje obećava: Povećana verovatnoća za postojanje života na Saturnovim mesecima

Niko nema što Sunce imade

Međutim, Kiping primećuje da i ove dve tačke imaju svoje mane i da moderna astronomija otkriva detaljnije podatke o nebeskim objektima, koji pomeraju razmišljanje u suprotnom pravcu.

„Da, Sunce je jedna od milijardi zvezda, ali nekoliko njegovih osobina ga čini neuobičajenim u tom uzorku. Na primer, G-patuljci čine samo nekoliko procenata ukupne populacije zvezda, a čak i među njima Sunce je pomalo čudno, jer je stabilan, jednostruki sistem sa dve planete veličine Jupitera (samo oko 10 odsto sličnih zvezda ima Jupitere).“

Prisutnost Jupitera i drugih gasovitih džinova u spoljašnjem delu Sunčevog sistema mnogi naučnici smatraju preduslovom za postojanje života. Njihova gravitacija „hvata“ objekte koji bi inače mogli da udare u Zemlju, kao što je to bio slučaj s kometom Šumejker–Levi 9 koja je udarila u Jupiter 1994. godine.

Treba uzeti u obzir i vremenski okvir univerzuma. Iako su uslovi i gradivni elementi za život gotovo sigurno postojali milijardama godina pre nego što se život pojavio na Zemlji (pre oko četiri milijarde godina), proći će bilioni godina pre nego što sve zvezde potroše svoje gorivo i ugase se.

Zvezde poput našeg Sunca ugasiće se ranije, ali crveni patuljci mogu opstati i do 10 biliona godina. U tom kontekstu, čovečanstvo bi zapravo moglo biti „rano na zabavi“, mogućnost koju je ranije istraživao harvardski profesor Avi Loeb.

Pronađen još jedan "mesec" u Zemljinoj orbiti: Astronomi ga nisu primetili 60 godina

Ipak, pitanje da li stenovite planete koje kruže u nastanjivim zonama M-patuljaka mogu da podrže život ostaje otvoreno.

Neka istraživanja pokazuju da plimno zaključane planete mogu imati dovoljno toplote na strani okrenutoj zvezdi da zadrže tečnu vodu i povoljne uslove, dok druga istraživanja ukazuju da je priroda M-zvezda nepovoljna za habitabilnost – zbog nestabilnosti, jakih sunčevih pega i čestih erupcija.

Te „supererupcije“ mogu osloboditi dovoljno energije da oduvaju atmosfere planeta, mada su posmatranja pokazala da su takvi događaji uglavnom ograničeni na polove.

Žuti patuljak: Astronomi uhvatili početak formiranja novih stenovitih planeta i sunčevog sistema

Niti sreća, niti slučajnost

Da bi procenio verovatnoću da su M-zvezde dobro mesto za fokusiranje astrobioloških istraživanja (i mogućnost da je Zemlja izuzetak), Kiping je sproveo Bajesovu statističku analizu dve pomenute tačke: retkosti G-zvezda i trajanja „zvezdanog razdoblja“ univerzuma.

Rezultati su pokazali da postojanje čovečanstva ne može biti pripisano „sreći ili slučajnosti“.

Nova kosmička teorija: Da li tamna materija pokreće skrivene "braon patuljke"?

„Moj rad pokazuje da su šanse za to 1600:1 protiv. U nauci, obično kažemo da je sve iznad 10:1 jak dokaz, a 100:1 ‘odlučujući’. Dakle, 1600:1 su ogromne šanse za nekog ko veruje u puku sreću.

Istražujem dva moguća objašnjenja: jedno je da planete imaju ograničen životni vek za pojavu posmatrača poput nas, a drugo da zvezde ispod određene mase ne mogu proizvesti posmatrače.

Druga opcija mnogo bolje objašnjava podatke, sa verovatnoćom oko 30:1. Rezultat pokazuje da zvezde ispod 0,34 Sunčeve mase ne razvijaju posmatrače sa 95% pouzdanosti - što obuhvata oko dve trećine svih zvezda u Univerzumu“, objašnjava Kiping.

To bi mogla biti loša vest za one koji se nadaju da će pronaći život na stenovitim planetama koje kruže oko crvenih patuljaka.

U krugu od 50 svetlosnih godina od Zemlje, poznato je 30 sistema sa potvrđenim stenovitim egzoplanetama, od kojih se 28 nalazi u sistemima crvenih patuljaka, uključujući i najbližu egzoplanetu Proksima b, udaljenu oko 4,25 svetlosnih godina.

Baš se nalutala svemirom: Tek otkrivena kometa tri milijarde godina starija od Sunčevog sistema

Iako je projekat “Breakthrough Starshot” trenutno u zastoju, postoje i drugi pokušaji razvoja svemirskih letelica sa svetlosnim jedrima koje bi mogle stići do Proksime Kentauri u okviru ljudskog veka.

Ipak, ova otkrića ne isključuju mogućnost da život postoji na planetama koje kruže oko M-zvezde, ali prema njima treba pristupati sa dozom skepticizma.

Otkrivena nova patuljasta planeta: Nalazi se na granicama Sunčevog sistema

Preusmeriti fokus

U međuvremenu, Kiping naglašava da bi astrobiološki napori trebalo da prošire fokus i nastave potragu za planetama sličnim Zemlji koje kruže oko zvezda sličnih Suncu. Ova potraga će dobiti ogroman zamah kada u orbitu krene planirani projekat "Habitable Worlds Observatory" (HWO), što se očekuje sredinom 2040-ih.

„Imamo dobre razloge da budemo skeptični prema mogućnosti da zvezde male mase podrže složen život, zbog njihove intenzivne aktivnosti, na primer. Ali to je i dalje uglavnom spekulacija. Moj rad ne uključuje takve mehanizme – to je čista analiza našeg postojanja i evolucije zvezda“, kaže profesor.

Zato je, prema njegovim rečima, ohrabrujuće što se isti rezultat pojavljuje iz potpuno drugačijeg argumenta, i zajedno, izaziva ozbiljne sumnje u to da SETI previše intenzivno proučava M-patuljke.

„Naravno, ne bih sugerisao da se odustane od njih, ali bih snažno ohrabrio buduće programe da prioritet daju G-zvezdama, kao što će to raditi HWO“, zaključuje Kping.

Dokazana Hokingova teorija o crnim rupama: "Sudaraju se i to svaka tri dana"

Teorija koju će mnogi želeti da dokažu: U svemiru postoje zvezde crnih rupa?