Mars možda nije mrtva planeta: Novo otkriće ukazuje na aktivnost duboko ispod površine

Štetan gas koji prodire kroz pukotine na Marsu nagoveštava da bi ispod površine Crvene planete mogla da teče magma, a možda čak i da postoji okruženje slično onima na Zemlji u kojima su mogući uslovi za život, pokazuje nova studija.

Evropska svemirska letelica „Egzomars trejs gas orbiter“ (ExoMars Trace Gas Orbiter – TGO) uočila je mogući signal curenja hlorovodonika iz pukotina u oblasti Alba Mons, vulkana koji ima najveću površinu na Marsu. Naučnici smatraju da bi ovaj gas mogao da potiče od emisija iz vrele magme ispod marsovskog regolita, odnosno rastresitog površinskog sloja tla.

Kraj svemirske misije duge 20 godina: NASA-in satelitski teleskop izgoreo u Zemljinoj atmosferi

Iz dubina okeana pojavila se ogromna plutajuća masa: NASA sateliti zabeležili neobičan prizor

Iako su potrebna dodatna istraživanja kako bi se potvrdilo ispuštanje ovog gasa, naučni tim pretpostavlja da bi u oblasti Alba Mons moglo da postoji okruženje slično hidrotermalnim izvorima na Zemlji, gde je, po svemu sudeći, nastao život i gde i danas opstaje.

Studija, objavljena u časopisu Sajens advanses (Science Advances), nije prva koja ukazuje na mogućnost da magma teče ispod površine Marsa. Nasin lender „Insajt“ (InSight) ranije ove godine je, na osnovu seizmičkih posmatranja i modela, došao do zaključka da bi ona mogla da postoji. Ipak, novi nalazi predstavljaju najsnažniji dokaz do sada da uspavani vulkani na Marsu ispuštaju gasove, rekao je za Lajv sajens Aleksandar Trohimovski sa ruskog Instituta za svemirska istraživanja, glavni autor studije.

„Naša studija pruža dopunski i potencijalno nezavisan dokaz o postojanju magme na Marsu: posmatranja atmosfere koja otkrivaju mogući trag ispuštanja gasa iz podzemnog magmatskog sistema“, napisao je Trohimovski u elektronskoj poruci.

Evropa otkrila gas, ali odakle on dolazi

Letelica TGO prvi put je detektovala gas hlorovodonika u atmosferi Marsa 2021. godine, ali su naučnici bili oprezni kada je reč o povezivanju tog otkrića sa vulkanskom aktivnošću.

Činilo se da se gas pojavljuje sezonski, njegova rasprostranjenost nije bila ograničena na oblast u kojoj se nalaze mogući vulkani, a nisu uočeni ni drugi pokazatelji prisustva vulkanskih gasova, poput sumpora, rekao je za Lajv sajens u posebnoj elektronskoj poruci koautor studije Kevin Olson, gostujući istraživač na Univerzitetu u Oksfordu, koji proučava gasove na Marsu.

Međutim, dalja istraživanja pokazala su da se gas ne pojavljuje samo tokom toplijeg proleća i leta na južnoj hemisferi Marsa, već i tokom zime na severnoj hemisferi, naveo je Olson.

„Uspeo sam da zabeležim dva posmatranja na početku severne zime tokom prve marsovske godine naše misije, kao i jedno posmatranje naredne godine. Ova merenja van uobičajene sezone bila su veoma bliska po mestu i vremenu u obe godine, što je bilo prilično iznenađujuće. Zatim smo počeli da pripremamo posebnu kampanju ciljanih merenja upravo u tom periodu i na tom mestu“, rekao je Olson, dodajući da marsovska godina traje gotovo dve zemaljske godine zbog veće orbite ove planete.

Kampanja je trajala dve marsovske godine, odnosno približno četiri zemaljske godine, i povećala je verovatnoću da naučnici zaista beleže „ubrizgavanje“ hlorovodonika u atmosferu iz otvora u blizini vulkana, naveo je Olson.

Naučnici su potvrdili da se ovaj gas pojavljuje i van uobičajene sezone na severnoj hemisferi. Uočili su „jasan i izražen signal“, koji potom slabi i pada ispod praga detekcije svemirske letelice.

„Ova nepravilnost više ukazuje na kratkotrajno ispuštanje gasa u atmosferu nego na uobičajene atmosferske hemijske procese. Iako je veza i dalje hipoteza, tokom četiri marsovske godine posmatranja videli smo da se ovaj gas pojavljuje lokalno, i nigde drugde“, istkaao je Olson.

Danijel Meže, takođe koautor studije i profesor koji se bavi planetarnom geologijom na Poljskoj akademiji nauka, identifikovao je pukotine iz kojih bi gas mogao da izlazi.

On je istakao da dodatnu težinu istraživanju daju dokazi prikupljeni pomoću dva različita instrumenta – lender „Insajt“ nalazio se na površini Marsa, dok je letelica TGO kružila oko planete. „Insajt“ je zabeležio aktivnost u kori planete, dok je TGO detektovao emisije u atmosferi.

Iako sama aktivnost magme nije pokazatelj postojanja života, Meže je podsetio da su prvi oblici života na Zemlji nastali u sredinama poput hidrotermalnih područja, u kojima postoji slična kombinacija materijala i energije kakva bi mogla da se nalazi u potencijalnim otvorima na Marsu.

Ipak, upozorio je da bi uslovi u toj oblasti morali da budu povoljni najmanje nekoliko miliona godina kako bi život mogao da nastane.

„Ako su ovi uslovi ispunjeni na lokalnom nivou, u razmerama samih struktura kroz koje gas izlazi, onda bi živi organizmi mogli da čekaju da ih otkrijemo. Međutim, nije izvesno da su stabilni uslovi mogli da se održe toliko dugo na tako malom prostoru“, rekao je Meže za Lajv sajens u elektronskoj poruci.

Dinosaurusi su možda ostavili više od kostiju: U fosilu pronađeni tragovi crvenih krvnih zrnaca

Nauka otkrila šta ljudi vide na ivici smrti: Pacijenti nacrtali prizore koji se neprekidno ponavljaju