Misija Artemis II bila trijumfalna, ali najteže tek sledi: Može li NASA da spusti čoveka na Mesec do 2028. godine?

Misija Artemis II uspešno je okončana. Četvoro astronauta obletelo je zadnju stranu Meseca i vratilo se kući, kako je to NASA nazvala, savršenim uronom u Tihi okean.

Svemirska letelica Orion pokazala se izvrsnom, a slike koje su astronauti snimili oduševile su novu generaciju mogućnostima svemirskih putovanja.

Artemis II se vratio: Šta smo naučili iz prvog ljudskog obletanja Meseca u 21. veku?

Beograd na mapi sveta: Srpski astronomi za UNU o najvećoj kameri na planeti koja će otkriti tajne svemira

No, znači li to da će današnja deca očarana Artemisom moći da žive i rade na Mesecu? Možda čak otići i na Mars? To su pitanja na koja stručnjaci ne mogu dati jasan odgovor. Obilazak Meseca bio je relativno lak. Težak posao tek sledi.

Posada je oborila niz rekorda, Viktor Glover postao je prva osoba afroameričkog porekla, Kristina Koh prva žena, Džeremi Hansen prvi Kanađanin, a komandant Rid Vajzman najstarija osoba koja je putovala izvan niske Zemljine orbite.

Dosegli su i rekordnih 252.756 milja od Zemlje, nadmašivši Apolo 13 iz 1970.

Kada su Armstrong i Oldrin 1969. sleteli na Mesec, mnogi su pretpostavljali da je to tek početak stalnih odlazaka tamo.

To se nije dogodilo jer Apolo nije nastao iz ljubavi prema istraživanju, već je bio dete Hladnog rata. A kada je cilj postignut, Kongres je ugasio program. Samo nekoliko godina nakon slavnog „velikog koraka za čovečanstvo“, gledanost misija je opala, cena porasla i budući letovi su otkazani.

Ovog puta, tvrdi NASA, ambicije su drugačije. Direktor Džared Ajzakman izjavio je da Artemis II „nije samo jedna misija, već početak povratka na Mesec, ne samo u posetu, već sa ciljem izgradnje mesečeve baze i postavljanja temelja za prve misije sa posadom prema Marsu.“

Sledeća posada, dodao je, „počinje sa pripremama za povratak na lunarnu površinu i izgradnju baze. Mesec više nikada nećemo napustiti.“

Plan je ambiciozan: Artemis III sredinom 2027. testira spajanje sa komercijalnim sletnim letelicama u orbiti, Artemis IV početkom 2028. trebalo bi da bude prvo sletanje sa posadom, a Artemis V krajem iste godine pokrenuo bi izgradnju mesečeve baze - sa ciljem jedne lunarne misije godišnje.

„Zvuči kao naučna fantastika“, kaže Jozef Ašbaher, generalni direktor Evropske svemirske agencije. „Ali mesečeva ekonomija će se razviti. Biće potrebno vreme, ali razvijaće se.“

SpaceX i Blue Origin kasne

Da bi astronauti uopšte kročili na površinu, NASA treba funkcionalne sletne letelice. Ugovorila ih je sa dve privatne kompanije – SpaceX-ov Starship visok 35 metara i Blue Originov kompaktniji Blue Moon Mark 2.

Oba projekta značajno kasne. Prema izveštaju Kancelarije glavnog inspektora NASA-e od 10. marta, SpaceX kasni najmanje dve godine, a Blue Origin osam meseci, pri čemu gotovo polovina tehničkih problema iz revizije dizajna 2024. još uvek nije rešena.

Novi moduli moraju nositi opremu, vozila pod pritiskom i rane komponente buduće baze – masu koja zahteva ogromne količine goriva, daleko više nego što može poneti jedna raketa.

NASA planira da gorivo skladišti u orbitalnom depou, punjenom sa više od deset odvojenih letova tankera. „Sa fizičkog stanovišta ima smisla“, kaže dr Simeon Barber, svemirski naučnik sa britanskog Otvorenog univerziteta.

„Ali ako je dopuna goriva teška na lansirnoj rampi, biće još teža u orbiti.“

Zašto je sletanje na Mesec teže od povratka na Zemlju? Stručnjaci objašnjavaju izazove bez atmosfere

Čak ni povratak kući nije bio bez neizvesnosti. Kapsula Orion ušla je u atmosferu brzinom od 25.000 milja na sat sa toplotnim štitom za koji je NASA već znala da ima mane – otkrila ih je nakon prvog Artemisa 2022, kada se zaštitni materijal lomio u komadima umesto da se postepeno topi. Zamena bi odložila misiju za 18 meseci, pa je NASA prilagodila putanju povratka.

Isplatilo se – posada se bezbedno vratila. Ipak, direktor NASA-e sam je priznao da ovakav pristup „nije pravi način dugoročnog delovanja“.

Trka sa Kinom

Rok 2028. za prvo sletanje nije samo tehnički cilj – poklapa se sa Trampovim mandatom. Ajzakman je naglasio da mu je predsednik prvog dana dao „mandat za odlazak na Mesec, izgradnju mesečeve baze i postavljanje temelja da američki astronauti jednog dana postave zastavu na Marsu.“

Nezavisni analitičari ne veruju da je taj rok realan, ali Kongres ga finansira milijardama jer se na horizontu pojavljuje ozbiljan konkurent. Kina planira sletanje na Mesec oko 2030, sa jednostavnijim pristupom i bez kompleksnog dopunjavanja goriva u orbiti.

Pravi veliki cilj i dalje ostaje Mars. Ilon Mask govori o tridesetim godinama ovog veka, stručnjaci o četrdesetim. Samo putovanje – sedam do devet meseci kroz kosmičko zračenje, bez mogućnosti spasavanja – daleko nadmašuje sve izazove lunarne misije.

Tamna materija ponovo zbunila naučnike: Nova teorija donosi drugačiji pogled

Euforija oko Artemisa 2 sudara se sa hladnom računicom. „Ova raketa trebalo je da poleti 2016. i da košta dve milijarde dolara“, kaže Kejsi Drajер, glavni analitičar svemirske politike Planetarnog društva, najuglednijeg think tank-a za svemirska pitanja. „Sada košta oko pet milijardi, deset godina nakon tog roka.“

Razvoj SLS rakete i kapsule Orion do sada je koštao više od 44 milijarde dolara, a ukupni budžet programa do Artemisa 5 premašuje sto milijardi.

Za poređenje – ovaj jedan let koštao je više od polovine celog godišnjeg budžeta Evropske svemirske agencije.

Drajер strahuje da će svetske krize jednostavno progutati taj novac – jer jedino Amerika, javno-privatnim partnerstvom sa milijarderima, može finansirati projekat ovakvih razmera.

Proces je pokrenut i ima zamah. Hoće li ga imati dovoljno da stigne do površine Meseca, a zatim i do Marsa, pitanje je na koje u ovom trenutku niko nema odgovor.

Neverovatno otkriće: Ljudi stigli u Australiju pre oko 60.000 godina - pokazuju DNK istraživanja

Jedno slovo u DNK menja pol kod miševa: Izraelski naučnici otkrivaju moć "tamne materije"