Misija Artemis II pomerila granice, ali najvažniji rekord ostao netaknut

Kada je reč o najbržim objektima koje je čovek ikada napravio, neprikosnoveni rekorder je NASA-ina sonda Parker Solar Probe. Ova letelica, koja proučava Sunce i solarni vetar, dostigla je 2024. godine brzinu od čak 690.000 kilometara na čas, čime je nadmašila sopstveni rekord postavljen godinu dana ranije.

Pri toj brzini, Parker Solar Probe mogao bi da pređe čitave Sjedinjene Američke Države za manje od pola minuta.

Naučnici izmenili gene ljudskih embriona: Da li smo bliže "dizajniranim bebama"?

Skriveni svet Antarktika: Otkrivena ogromna lepezasta struktura koja menja istoriju Zemlje

Ipak, pošto je reč o bespilotnoj letelici, postavlja se pitanje - kojom najvećom brzinom su se kretali ljudi?

Mnogi su očekivali da će posada misije Artemis II oboriti rekord za najbrži let sa ljudskom posadom. Tokom priprema za misiju, NASA je najavljivala da bi astronauti prilikom povratka na Zemlju mogli da dostignu brzinu od oko 40.000 kilometara na čas.

Posada je tokom misije ipak ispisala istoriju na drugi način. Astronauti su postali ljudi koji su se najviše udaljili od Zemlje još od vremena programa Apolo.

NASA je saopštila da je letelica Orion sa četvoročlanom posadom dostigla udaljenost od 248.655 milja (oko 400.000 kilometara) od Zemlje, čime je oboren rekord koji je držala misija Apolo 13 još od 1970. godine.

Na najudaljenijoj tački leta posada se nalazila na oko 406.000 kilometara od naše planete, što predstavlja novi rekord za ljudski svemirski let.

Međutim, rekord po brzini ostao je netaknut.

Nakon problema sa toplotnim štitom tokom prethodne misije Artemis I, NASA je odlučila da primeni blaži i bezbedniji način ulaska u Zemljinu atmosferu. Zbog toga je Orion pri povratku dostigao brzinu od oko 39.472 kilometra na čas.

Iako je reč o izuzetno velikoj brzini, ona ipak nije bila dovoljna za obaranje rekorda starog više od pola veka.

Titulu najbržih ljudi u istoriji i dalje drži posada misije Apolo 10, koja je 1969. godine prilikom povratka na Zemlju dostigla brzinu od 39.937 kilometara na čas.

Taj rekord ostao je nedostižan i posle više od 50 godina.

Nauka rešila misteriju: Zašto nesvesno skrećemo ulevo?

Naučna studija koja zabrinjava: Drveće izgleda skladišti manje ugljen-dioksida nego što se mislilo