Možda su i hodali i dobro se penjali: Kako su se naši preci kretali se pre više od 3 miliona godina?

U Etiopiji su pronađeni fosili koji bi mogli da pripadaju potpuno novoj vrsti naših davnih predaka. Reč je o vrsti Australopitekus deiremeda, koja je, prema naučnicima, živela u isto vreme i na istom području kao i čuvena Lusi – fosil za koji je otkiveno da je mogao da stoji i hoda uspravno pre 3,2 miliona godina.

Naučnici su analizirali fosilne zube i delove stopala pronađene 2009. i 2015. godine na istoku Afrike. Posebno se izdvaja takozvano Burtelovo stopalo, koje otkriva da su ovi drevni hominini možda hodali na dve noge – ali se takođe i dobro peli po drveću.

Da li su naši preci imali decu sa neandertalcima: Jedno dete zauvek je promenilo ljudsku istoriju

Kako su naši preci nekad merili dan: Srbi vreme delili na 18 delova, evo koje je doba bilo najvažnije

"Burtelovo stopalo se sastoji od osam elemenata koje smo pronašli na lokalitetu. Najvažniji deo je palac, koji je bio suprotstavljen – nije poravnat sa ostalim prstima. To znači da je ova vrsta mogla da hvata grane i penje se po drveću, za razliku od modernih ljudi, čiji je palac poravnat i ne može da se koristi kao palac na ruci", kaže Johan Hajle Selasije, čovek koji traži fosile.

Upravo taj drugačiji palac pokazuje da su pripadnici ove vrste imali drugačiji način kretanja od Lusine vrste, Australopithecus afarensis. Dok je afarensis hodao uspravno poput ljudi, deyiremeda je kombinovala hod na dve noge i penjanje.

Drevni auto-put: Naši su preci putovali svetom po zaleđenim kontinentima

"Ove dve vrste živele su veoma blizu – samo pet kilometara jedna od druge – i najverovatnije su koristile različite izvore hrane kako se ne bi takmičile. Vidimo mešavinu prilagođenosti za penjanje, zahvaljujući palcu koji može da hvata, i prilagođenosti za hod na dve noge, pošto ostali prsti pokazuju sposobnost jakog odgurivanja pri koraku. To čini ovu vrstu drugačijom od Lusine i potvrđuje da su istovremeno postojali različiti načini kretanja kod naših predaka", zaključio je Johan Hajle Selasije.

Otkriće Burtelovog stopala tako daje novu sliku o tome kako su naši preci živeli i kretali se pre više od 3 miliona godina – i pokazuje da evolucija dvonožnosti nije bila jedinstvena, već raznolika.

Novo naučno otkriće: Jedan naš predak imao neverovatne sličnosti sa gorilom

Novo otkriće putem genoma: Napoleonova vojska posle povlačenja iz Rusije bolovala od neočekivanih bolesti