Naučnici sve bliži odgovoru: Identifikovano 45 planeta koje bi bile savršene za vanzemaljce

Jedno od najvećih pitanja bez odgovora u nauci jeste – da li vanzemaljci postoje, i ako postoje, gde su? Sad su naučnici napravili ogroman skok napred ka konačnom odgovoru.

Stručnjaci iz Instituta Karl Sejgan na Univerzitetu Kornel identifikovali su 45 planeta sličnih Zemlji koje bi mogle imati savršene uslove za vanzemaljce, uključujući četiri koje su udaljene samo 40 svetlosnih godina.

Ruska nauka na pragu čuda: Vakcina protiv HIV-a ušla u početnu fazu

Da li će nebo zauvek ostati plavo? Naučnici otkrivaju kakve će boje biti u budućnosti

Sve planete se nalaze unutar takozvane zone pogodne za život – područja koje nije previše blizu zvezdi domaćinu da bi bilo previše vruće, niti previše daleko da bi bilo previše hladno.

Biti u ovoj zoni predstavlja privlačnu mogućnost da planeta ima vodu na svojoj površini, što je ključni sastojak za život.

Uzbudljivo je što su neki od ovih svetova udaljeni samo nekoliko desetina svetlosnih godina, što sugeriše da bismo mogli doći do njih u budućnosti.

„Život bi mogao biti mnogo raznovrsniji nego što trenutno zamišljamo, tako da bi se otkrivanje koje od 6.000 poznatih egzoplaneta bi imale najveće šanse da budu dom vanzemaljcima moglo pokazati kao presudno“, kažu naučnici. „Naš rad otkriva gde bi trebalo putovati da bi se pronašao život“.

Naučnici su već otkrili više od 6.000 egzoplaneta, ali je dosad ostalo misterija koje od njih imaju potencijal za život. U novoj studiji je identifikovano 45 takvih planeta koje bi mogle podržavati život u naseljivoj zoni, i 24 u užoj 3D naseljivoj zoni.

Ti svetovi uključuju neke za koje ste možda čuli ranije, kao što su Proksima Kentauri b, TRAPPIST–1f i Kepler 186f. Neki drugi nisu tako dobro poznati, poput TOI–715 b – planete udaljene 137 svetlosnih godina, koju je satelit TESS uočio pre samo tri godine.

Prema istraživačima, najzanimljivije planete su TRAPPIST–1 d, e, f i g, koje su udaljene samo 40 svetlosnih godina od Zemlje. Nažalost, NASA kaže da bi trenutno trebalo najmanje 800.000 godina da se stigne do sistema TRAPPIST–1.

Međutim, pošto svemirske letelice počinju da koriste modernije tehnologije poput nuklearnog pulsnog pogona, mogli bismo potencijalno smanjiti ovo vreme na nekoliko vekova.

Alarmantno stanje zbog kog svako od nas treba da se zabrine: Toplota okeana probila sve granice

U međuvremenu, istraživači su takođe zainteresovani za planete koje dobijaju svetlost od svojih zvezda najsličnije onome što Zemlja danas dobija od Sunca. To su TRAPPIST–1 e, TOI–715 b, Kepler–1652 b, Kepler–442 b, Kepler–1544 b i planete Proksima Kentauri b, GJ 1061 d, GJ 1002 b i Wolf 1069 b.

Dok planete unutar zona pogodnih za život obećavaju pronalazak vanzemaljaca, istraživači se takođe nadaju da će planete na ivici zone pogodne za život rasvetliti gde se tačno završava ta naseljivost.

„Iako je teško reći šta nešto čini verovatnijim da ima život, identifikovanje gde gledati je prvi ključni korak“, kažu istraživači. „Dakle, cilj našeg projekta je bio da kažemo 'ovo su najbolje mete za posmatranje'“.

Kao deo studije utvrđene su najbolje tehnike za posmatranje 45 planeta. Među njima su svemirski teleskop Džejms Veb, svemirski teleskop Nansi Grejs Roman (koji treba da bude lansiran 2027. godine) i Ekstremno veliki teleskop (koji bi trebalo da počne sa radom 2029. godine).

Dok se ova studija fokusirala na egzoplanete, naučnici su ranije otkrili da bi se vanzemaljci mogli skrivati u našem sopstvenom solarnom sistemu.

Potvrđene najgore slutnje: Temperatura na Zemlji raste sve brže, ključna granica mogla bi da bude probijena pre 2030.

„Na Zemlji pronalazimo život gotovo svuda gde ima tečne vode, tako da je najlakše mesto za traženje vanzemaljskog života isto“, rekao je dr Dejvid Armstrong, stručnjak za detekciju egzoplaneta sa Univerziteta Vorik. „Najverovatnije mesto za pronalazak bilo bi u okeanima ispod površine nekih od meseca koji kruže oko Saturna i Jupitera“.

Saturnov mesec Enkelad se smatra naročito obećavajućim kandidatom u pogledu potrage za vanzemaljskim životom zbog potoka tečne vode koji neprestano izbijaju iz njegovog južnog pola. Titan, još jedan od Saturnovih ledenih meseca, takođe je predložen kao jak kandidat u potrazi za vanzemaljskim životom.

Prvo lansiranje posle oštećenja rampe: Sojuz ponovo poleteo sa Bajkonura

Nova studija: Bakterije mogu da prežive putovanje između planeta