Novo otkriće u svemiru: Naučnici prvi put posmatrali formiranje Saturnovih prstenova

Naučnici brazilske opservatorije Piko dos dijas su prvi put uspeli da posmatraju proces formiranja prstenastih sistema Saturna, koji okružuju tu planetu i koji imaju prečnik od oko 280.000 kilometara.

Prstenasti sistemi se sastoje od četiri prstena i raspršenog materijala oko malog ledenog tela po imenu Hiron, koje kruži oko Sunca u prostranstvu između Saturna i Urana, prenosi Rojters.

NASA pod pritiskom: Da li će SAD uspeti da pre Kine vrate astronaute na Mesec?

Hiron pripada klasi objekata koji se nazivaju kentauri, a nalaze se u spoljnom delu Sunčevog sistema, između Jupitera i Neptuna.Oba tela imaju osobine i asteroida i kometa.

Telo zvanično označeno kao (2060) Hiron, ima prečnik od oko 200 kilometara i potrebno mu je oko 50 godina da obiđe Sunce, dok su kentauri uglavnom sastavljeni od stena, leda i složenih organskih jedinjenja.

Od njegovog otkrića 1977. godine, astronomi su povremeno posmatrali Hiron i već godinama je poznato da ga okružuje neka vrsta materijala.

Naučnici su dobili najbolje podatke o Hironu 2023. godine, koristeći teleskop u opservatoriji Piko dos dijas u Brazilu, na osnovu kojih su zaključili da je Hiron okružen dobro definisanim prstenovima - tri gusta prstena na udaljenostima od otprilike 273 kilometara, 325 kilometara i 438 kilometara od Hironovog centra i četvrtim prstenom na oko 1.400 kilometara od centra.

Ova spoljašnja struktura, otkrivena po prvi put, nalazi se neuobičajeno daleko od Hirona i kako su rekli, potrebna su dalja posmatranja da bi se potvrdila njena stabilnost kao prstena.

Teorija koju će mnogi želeti da dokažu: U svemiru postoje zvezde crnih rupa?

Tri unutrašnja prstena ugneždena su u prašini koja se okreće u obliku diska.

Upoređujući podatke iz različitih godina, istraživači su uočili značajne promene u prstenastom sistemu, što je jasan dokaz da se prstenovi razvijaju u realnom vremenu, izjavio je Kristijan Lusijan Pereire, istraživač u Nacionalnoj opservatoriji u Brazilu i autor studije objavljene u časopisu "Astrophysical Journal Letters".

Pereira je rekao da su Hironovi prstenovi verovatno sastavljeni uglavnom od leda pomešanog sa manjim količinama stena, slično kao i Saturnovi prstenovi.

Led može da ima ključnu ulogu u stabilnosti prstenastih sistema, jer njegove fizičke osobine omogućavaju da čestice ostanu odvojene, umesto da se spoje u mesec.

Hiron povremeno pokazuje i ponašanje slično kometama, izbacujući gas i prašinu u svemir.

Tako je 1993. godine čak imao mali rep, nalik onome što se viđa kod kometa.

Naučnici smatraju da su Hironovi prstenovi možda ostatak sudara, u kojem je uništen neki njegov mali mesec ili posledica sudara sa svemirskim otpadom, ili materijal koji je sam Hiron izbacio ili kombinacija svih tih faktora.

Fizičari ne veruju više u širenje univerzuma: Doći će mu kraj i to je već poznato i kada

Ljudi su možda prva inteligentna bića u kosmosu, a naše Sunce mnogo posebnije nego što smo mislili