Otkriće koje mnogo toga okreće naopako: Otapanje arktičkog leda moglo bi da ojača morski život

Nova studija koju je sproveo Univerzitet u Kopenhagenu otkrila je iznenađujuću korist topljenja arktičkog morskog leda. Proces topljenja mogao bi ojačati lanac ishrane Arktičkog okeana povećanjem nivoa azota – hranljive materije neophodne za morski život, objavio je "Eurasian Review".

Prvi put, međunarodni tim istraživača otkrio je da se proces poznat kao fiksacija azota – hemijska reakcija u kojoj određene bakterije pretvaraju azotni gas u amonijum – odvija ispod arktičkog morskog leda, pa čak i u centralnim delovima okeana.

Grenland se pomera ka severozapadu i polako nestaje: Naučnici upozoravaju na razarajuće posledice

Uzorak najstarijeg leda na Zemlji krije tajne planete: Otapanjem na videlo izlazi i istina

Amonijum je oblik azota koji podstiče rast algi, koje čine osnovu morskog ekosistema.

„Do sada se verovalo da se fiksacija azota ne može odvijati ispod morskog leda jer se pretpostavljalo da su uslovi života za organizme koji sprovode taj proces previše teški. Pogrešili smo“, rekla je glavna autorka studije Liza fon Frizen, bivša doktorantkinja na Odeljenju za biologiju.

Prema studiji, bakterije odgovorne za fiksaciju azota u Arktičkom okeanu nisu cijanobakterije, koje dominiraju procesom u toplijim regionima, već potpuno drugačije necijanobakterijske vrste.

Naučnici moraju da preskaču potoke na glečeru da bi izmerili debljinu leda: Švajcarski glečeri tope se nezaustavljivo

Najveće stope fiksacije zabeležene su duž ivica leda, gde se topljenje odvija najbrže. Kako globalno zagrevanje uzrokuje povlačenje morskog leda, očekuje se da će se zone topljenja proširiti, stvarajući povoljnije uslove za fiksaciju azota.

„Drugim rečima, količina dostupnog azota u Arktičkom okeanu verovatno je potcenjena, i danas i u budućim projekcijama“, rekla je Fon Frizen.

To bi, dodala je, moglo značiti da je i potencijal za proizvodnju algi potcenjen, jer klimatske promene nastavljaju da smanjuju pokrivač morskog leda.

Zemlja nekada bila grudva snega i leda: Glečeri dosezali do tropskih predela, naučnici konačno otkrili zašto

Ova otkrića mogla bi imati značajne implikacije na globalni ciklus ugljenika. Alge apsorbuju ugljen-dioksid (CO₂) tokom fotosinteze.

Zato bi povećanje proizvodnje algi moglo poboljšati sposobnost Arktičkog okeana da apsorbuje ugljenik.

„Ako se proizvodnja algi poveća, Arktički okean će apsorbovati više ugljen-dioksida jer će se više vezivati u biomasi algi“, rekao je viši autor studije, profesor Lase Riman.

Naučnici upozoravaju: Antarktik bi mogao da počne da greje planetu, umesto da je hladi

Međutim, istakao je da su biološki sistemi veoma složeni, pa je teško dati precizne prognoze, jer drugi mehanizmi mogu delovati u suprotnom smeru.

Istraživači su naglasili da fiksacija azota mora biti uključena u buduće klimatske i ekosistemske modele.

Glečeri u svetu se smanjuju i nestaju brže nego što su naučnici mislili

„Još ne znamo da li će neto efekat biti koristan za klimu. Ali jasno je da moramo uzeti u obzir važan proces kao što je fiksacija azota kada pokušavamo da predvidimo šta će se dešavati s Arktičkim okeanom u narednim decenijama, kako se morski led bude smanjivao“, rekao je Riman.

Otkriće pokazuje da brzo promenljivi Arktik i dalje može iznenaditi naučnike i podseća da prilagodljivost prirode i dalje može menjati ravnotežu između života i klime, čak i na krajnjem severu planete.

Dramatično otapanje jednog od najvećih lednika na Antarktiku

Katastrofalne prognoze: Do kraja veka alpski glečeri mogli bi da izgube više od 80% svoje mase