Unutrašnjost Merkura skriva neverovatno blago: 'Dijamanti su veći od onih na Zemlji'

Na drugim planetima bi se moglo skrivati pravo blago. Ne samo voda, koja je potrebna astronautima za preživljavanje, već i vredne rude poput dijamanata. Od pre znamo da bi na Uranu i Neptunu mogla padati kiša ovog dragog kamenja, a sada su naučnici otkrili da bi se ispod površine Merkura mogao nalaziti debeo sloj dragog kamenja.

S obzirom na to da je Merkur bogat ugljen dioksidom, elementom koji sačinjava dijamante, Bernard Čarlier sa Univerziteta Liege u Belgiji i njegove kolege krenuli su da istražuju može li ova sivkasta i pomalo bezlična planea potencijalno skrivati vredno drago kamenje. Rekreirali su uslove unutrašnjosti planete od pre 4 milijarde godina, kada se Merkur sastojao od velikog okeana magme koji je obavijao metalnu jezgru, piše New Scientist.

"Dijamanti na Merkuru bi mogli da budu mnogo veći od onih na Zemlji"

Stručnjaci su smesu spojeva prisutnih na Merkuru (uključujući sumpor, titanij i aluminij dioksid), stavili pod grafitnu presu bogatu ugljik dioksidom, koristeći pritisak od 7 gigapaskala i zagrejavajući sistem do gotovo 2000°C. Smesa se u potpunosti rastopila na oko 1900°C, što je otprilike i bila temperatura Merkurovog okeana magme. To su zapravo bili savršeni uslovi za stvaranje dijamanata.  

Naime, naučnici su se iznenadili sa tačkom taljenja koja je bila niža od predviđene. Da je bila malo viša, nastao bi grafit, a ne dijamanti. "Otkrili smo da je prilično hladno, hladnije nego što smo očekivali. Što je hladnije, to je veća šansa za dobijanje stabilnih dijamanata", kazao je Charlier.

Stručnjaci smatraju da bi dijamanti, kad bi se formirali u jezgri, plutali kroz unutrašnjost Merkura i na kraju se smestili između njegove guste metalne jezgre i plašta. Danas bi ovaj sloj dijamanta mogao biti debeo čak 200 metara i činiti oko 1 posto ukupne mase planete. Dijamanti na Merkuru bi mogli da budu mnogo veći od onih na Zemlji, kaže Čarlier, ali teško je znati sa sigurnošću.  

Kako do blaga?

Čak i da se ovi rezultati eksperimentalno potvrde, pitanje je kada bismo mogli doći do ovog blaga. Naime, sloj dijamanata se nalazi nekoliko stotina kilometara ispod površine Merkura, a mi još nismo uspeli, uz sva naša tehnološka postignuća, izbušiti nešto dublju rupu na Marsu.

Prvi put u istoriji na Zemlju stigli uzorci s "tamne" strane Meseca

Jedna od misija NASA-inog landera InSight bila je bušenje rupe od nekoliko metara kako bi se izmerila temperatura unutrašnjosti Crvene planete. Ali nakon samo nekoliko centimetara dubine, došlo je do problema. Bušilica je zapela i nije mogla dalje te je taj eio misije obustavljen.

Najbliži Suncu, ali ne i najtoplija planeta

Merkur, najmanja planeat u Sunčevom sistemu i najbliži Suncu, samo je malo veći od našeg Meseca. Njegovo je lice prekriveno desecima hiljada udarnih kratera. Kada bi stajali na njegovoj površini, Sunce bi izgledalo tri puta veće nego kada se gleda sa Zemlje, a sunčeva svetlost bi bila čak 11 puta snažnija.

Evo prilike za život: Na Marsu otkrivene hiljade tona zamrznute vode na vrhu jednog vulkana

Upros blizini Sunca, Merkur nije najtopliji planet u našem Sunčevom sistemu; ta titula pripada obližnjoj Veneri, zahvaljujući njenoj gustoj atmosferi. Ali Merkur ipak u nečemu vodi. Radi se o najbržoj planeti, koji napravi krug oko Sunca svakih 88 zemaljskih dana. Nije ni čudno da je dobio ime po najbržem starorimskom bogu.

Istraživanje naziva A diamond-bearing core-mantle boundary on Mercury objavljeno je u časopisu Nature Communications, prenosi Index.hr.