Zemljini magnetni polovi možda su se više puta okrenuli, a da to niko nije primetio

Zemljini magnetni polovi tokom istorije više puta su zamenili mesta - ono što danas zovemo severnim magnetnim polom nekada je bio južni i obrnuto. Naučnici znaju da se takve promene dešavaju, ali nova analiza sugeriše da smo neke od tih "okretanja" možda - propustili.

Do sada se smatralo da su se magnetni polovi u proseku okretali na oko 100.000 godina u periodu kasne jure, dok su u novijoj geološkoj prošlosti promene bile ređe. Postojali su čak i periodi od više desetina miliona godina kada, prema dosadašnjim podacima, nije bilo nijednog preokreta.

Retka pojava 28. februara: Četiri planete biće vidljive okom, koje vreme je najbolje za posmatranje?

Džin od 58 kilometara: Inženjeri osmislili "Chrysalis", brod koji će 2.400 ljudi odvesti zauvek u svemir

Međutim, tim naučnika predvođen dr Jutakom Jošimurom sa Univerziteta Kjušu primenio je napredne statističke metode kako bi proverio da li u postojećim vremenskim linijama nedostaju neki preokreti. Njihov zaključak je da je vrlo moguće da su se promene dešavale češće nego što danas mislimo, ali da nemamo dovoljno dokaza jer su geološki zapisi nepotpuni.

Kako uopšte znamo da su se polovi okretali?

Kada se lava hladi i pretvara u stenu, minerali bogati gvožđem "zaključavaju" pravac tadašnjeg magnetnog polja. Na dnu okeana, posebno duž srednjeokeanskih grebena, to stvara karakteristične pruge - naizmenično okrenute ka severu i jugu - koje svedoče o promenama polova kroz vreme.

Ipak, u nekim periodima nema dovoljno sačuvane okeanske kore, pa je teško precizno utvrditi šta se dešavalo.

Pre nekoliko godina, isti tim je u bazaltnim stenama u Etiopiji pronašao dokaze o preokretima starim oko 30 miliona godina koji ranije nisu bili zabeleženi. To je otvorilo pitanje - koliko još takvih "nevidljivih" promena postoji?

Tajna " svemirskog Sneška Belića": Naučnici konačno otkrili kako je nastao objekat na ivici našeg sistema

Period bez preokreta - ili samo rupa u podacima?

Geolozi su do sada govorili o periodu dugom oko 37 miliona godina, poznatom kao "Kredni normalni superhron", kada navodno nije bilo nijednog preokreta magnetnih polova.

Međutim, nova analiza sugeriše da su i u tom, ali i u kasnijim periodima, možda postojali preokreti koje nismo registrovali. Ako se ti "pretpostavljeni" događaji uključe u računicu, raspored promena postaje mnogo ujednačeniji i logičniji.

Preokreti magnetnih polova služe kao svojevrsni "vremenski pečat" u stenama. Pomažu naučnicima da datiraju pomeranje kontinenata, nastanak fosila i druge važne događaje iz prošlosti Zemlje.

Paleontolozi u Sahari otkrili fosil dinosaurusa: Jedan od najvećih mesojeda koji je uživao u ribi

Takođe, razumevanje učestalosti preokreta moglo bi da pomogne u objašnjenju zašto do njih uopšte dolazi. Jedna od teorija, stara oko 40 godina, povezuje ove promene sa protokom toplote između Zemljinog jezgra i omotača.

Za sada, naučnici nisu pronašli direktne dokaze za sve "propuštene" preokrete, ali su označili periode u kojima je vrlo verovatno da su se dogodili. To otvara prostor za nova istraživanja.

Iako nema čvrstih dokaza da su prošli preokreti izazivali masovna izumiranja, jasno je da bi savremena tehnološka civilizacija mogla imati ozbiljne probleme ukoliko bi do takve promene došlo danas.

Otkriveno "curenje" iz središta Zemlje: Naučnici tvrde da se nešto penje ka površini

Da li Sunce "trese" našu planetu? Naučnici otkrili vezu između solarnih baklji i zemljotresa