Otkriven na dnu mora: Vulkan koji "diše"

Istraživači sa Arktičkog univerziteta pronašli su podmorski blatni vulkan u blizini norveškog ostrva Bjornoja u Barencovom moru.

Nalazište, nazvano blatni vulkan Borealis, nalazi se na dubini od 400 metara, oko 80 nautičkih milja južno od Bjornoje. To je tek drugi aktivni vulkan koji je ikada pronađen u norveškim vodama.

Vulkansko područje je široko oko 300 metara i duboko 25 metara i ispušta blato, tečnosti i gas. Samo vulkan zauzima sedam metara u prečniku i visok je 2,5 metara i neprekidno emituje tečnosti bogate metanom.

Otkriće vulkana bilo je neočekivano pri čemu su korišćeni seizmički podaci i snimci dobijeni od podvodnog robota na daljinu.

"Pokazali smo da postoji formacija u ovoj oblasti, jer smo mogli da vidimo krater. Ali nismo mislili da ćemo pronaći vulkan. Bilo je zaista neočekivano. Nijedan nije bio ovde ranije, tako da je ovo prvo otkriće na ovom području. Mogli smo da vidimo kako zemlja „diše“ kroz njega. Bilo je veoma nadrealno i fascinantno za naš tim. Svi smo puni entuzijazma zbog otkrića", izjavila je za norveške medije Đulijana Panijeri, profesor Arktičkog univerziteta i vođa ekspedicije.

Ona je opisala da je videla erupciju podvodnog blata koja ju je podsetila koliko je planeta Zemlja živa.

Kako metan utiče na živi svet

Prema istraživačima, ovo otkriće će nauci pružiti nova saznanja o planeti i dati trag o prirodnoj sredini na Zemlji kakva je postojala u prošlosti. Između ostalog, otkriće će pomoći naučnicima da shvate efekat lokalizovanih, ali upornih emisija metana i njihov uticaj na ekosisteme, objasnila je Đulijana Panijeri.

"Razumevanje evolucije i sastava tečnosti pomaže nam da razumemo njihov potencijalni uticaj na globalnu količinu metana i može da nas uputi šta se dešava na drugim planetama. Krater u novootkrivenom vulkanu obiluje bogatim živim svetom karakterističnim za morsko dno", rekao je profesor Stefan Buenc iz istraživačkog tima, preneo je Međunarodni Sputnjik.

Panijeri ne može da isključi da će u Barencovom moru biti otkriveno još vulkana korišćenjem napredne tehnologije i međudisciplinske saradnje različitih institucija.

Vulkan od blata ili kupola od blata je oblik reljefa nastao erupcijom blata ili mulja, vode i gasova.

 Izlaz iz blatnog vulkana uglavnom se formira uz pomoć tople vode, zagrejane duboko ispod površine Zemlje i pomešane sa podzemnim mineralnim naslagama, što dovodi do stvaranja muljnog blata. 

Između ostalih, desetine blatnih vulkana nalaze se na Tamanskom i Kerčkom poluostrvu u Rusiji. Mogući blatni vulkani identifikovani su čak i na Marsu.