Duh Beograda na platnu: Ovako prestonicu doživljava slikarka Minja Miletić

Beograd je grad suprotnosti - užurban i tih, moderan i nostalgičan. Upravo u toj celini nova generacija umetnika pronalazi inspiraciju i pokušava da sačuva duh grada koji se neprestano menja.

"Moja tehnika je specifična jer koristim dosta različitih tekstura, trudim se da slike budu višeslojne, koristim reljefnu pastu u kombinaciji sa peskom sa raznim slojevima boja koje nanosim i volim nekako da se oseti ta dubina u svakoj slici. U suštini igram se sa materijalima, eksperimentišem i pustim da me slika povede", objašnjava za UNU arhitekta i slikarka Minja Miletić.

Fotografije sa dušom: Najlepše lokacije Beograda kroz objektiv Tijane Lubure

Kalemegdan kao večni svedok istorije i vremena: Čemu nas uči prošlost koju krije Beogradska tvrđava?

Ta igra joj, sudeći po brojnim realističnim, ali i apstraktnim delima, veoma dobro ide… Iako na početku ima jasnu ideju, tokom stvaranja je upravo teksture inspirišu, pa slika često na kraju izgleda drugačije - kako sama kaže, čak i bolje nego što je prvobitno zamislila.

"Možda me najviše inspiriše Skadarlija, zato što sam prve godine svog rada provela tamo u arhitektonskom birou i jedno šest godina sam išla Skadarlijom kada sam odlazila na posao, kad je potpuno neka druga atmosfera, sve je mirnije. Svi se polako bude, a uveče kada se vraćam sa posla je skroz neka druga užurbanija atmosfera, ljudi su tu nasmejani, muzika i druge su boje. Nekako je Skadarlija mesto koje najviše inspiriše, naravno Kalemegdan, Hram Svetog Save, bulevari", smatra slikarka Miletić. 

Umetnost može da sačuva identitet grada, svaka na neki svoj način. Dok je fotografija najverodostojnija, slikari često imaju drugačiji pristup.

"Ako sada pričam konkretno o likovnoj umetnosti opet možda mogu da daju malo drugačiji pečat, koji nije toliko realističan, nego više da 
pokažu energiju, šta grad nosi, emociju tih ljudi, ne bukvalno kako izgleda taj grad", objašnjava nam Minja Miletić.

I dok Beograd na njenim slikama nije uvek najvernije predstavljen, emociju grada može da oseti svako ko se dublje upusti u njene radove.

"Ova slika je jako apstraktna. Ja, na primer, u njoj vidim Slaviju, kružne tokove po gradu, tu užurbanost, pokret i svetla. Koristila sam dosta zlatnih listića, tekstura je veoma jaka i prenosim energiju koju osećam kada sam na kružnom toku i kada je sve haotično. Svaki posmatrač može da vidi nešto potpuno drugačije", kaže nam slikarka opisujući svoje radove.

Upravo u tome, kako ističe, leži i lepota umetnosti – u različitim doživljajima i tumačenjima.

"Ovde negde mogu da vidim i Skadarliju i kaldrmu koja nikad nije idealna, vidimo razne tu popravke na putu, ivičnjake, teksturu tog puta koja se godinama menjala i nastajala. Tako da je meni veoma interesantno što ova sliku ima dubinu. To može sada da svako vidi i čita na svoj način."

U vremenu brzih promena, umetnost ostaje prostor u kome Beograd može da sačuva svoju emociju. A nova generacija umetnika pokazuje da duh starog Beograda i dalje živi – u bojama, slojevima i energiji savremenog izraza. 

Kada prošlost dobije ključeve budućnosti: Beograd daje novu svrhu starim zdanjima

Duh Beograda ispod površine: Sećanja na živote znamenitih ljudi žive i kroz spomenike