Kamere u beogradskim školama imaju veštačku inteligenciju: Šta sve mogu da prepoznaju i kako sistem funkcioniše?

Koordinator za operativne poslove gradske Službe obezbeđenja Goran Desančić izjavio je danas da je 24-časovni pametni video-nadzor koji je postavljen u više od 600 beogradskih školskih i predškolskih objekata, pokriven veštačkom inteligencijom koja donosi novi kvalitet u pouzdanosti i efikasnosti video-nadzora.

Desančić je za Tanjug rekao da ove kamere uz pomoć veštačke inteligencije prepoznaju vatreno oružje, sečiva različitih dužina, palice različitih oblika i dužina, što automatski podiže alarm u komandnim centrima, nakon čega sledi reakcija operatera. 

Saobraćajna policija uvodi bodi kamere i dronove: Kontrole vozača biće brže, prekršaji pod većim nadzorom

Nove kamere vrebaju vozače širom Beograda: Beleže čak devet prekršaja, evo gde su postavljene

Na pitanje koliko sekundi ili minuta prolazi od trenutka kada kamera registruje čoveka sa predmetom nalik pištolju ili drugom oružju u školskom objektu, do aktiviranja alarma i dolaska patrole, Desančić je objasnio da kada je u pitanju prepznavanje objekata koji liče na vatrena oružja, ovaj sistem to automatski detektuje i aktivira alarm u kontrolnom centru, dok istovremeno tri najbliže patrole incidentnom mestu dobijaju najkraće rute dolaska do mesta indidenta. 

Dodao je da za to vreme rukovodilac kontrolnog centra prikuplja dodatne informacije koje dostavlja patrolama, kako bi one imale potpune iformacije pre dolaska u školski objekat. 

"Ovim se ceo proces značajno ubrzava jer ne zavisi od odluke operatera ili rukovodioca, već sistem to radi automatski", istakao je on. 

Odgovarajući na pitanje da li veštačka inteligencija može da pogreši i da igračku, bezazlen pokret ili dečju igru označi kao potencijalnu pretnju, Desančić je rekao da iako veštačka inteligencija može da pogreši, procedure su jasne i nepromenjene. 

Kako je objasnio, kada veštačka inteligencije prepozna i detektuje nešto što je pretnja u smislu vatrenog ili nekog drugog oružja, operateri postupaju po proceduri koja je regulisana za takve slučajeve čak i da se na kraju utvrdi da se radilo o dečijoj igrački. 

Kamerama registrovano 217 događaja u školama u Beogradu: Najviše slučajeva sumnje na zloupotrebu psihoaktivnih supstanci

Na pitanje čija je odgovornost ukoliko kamera prepozna opasnost i alarm stigne u Monitoring centar, ali ljudska reakcija ili dolazak patrole zakasne i dete ipak bude ugroženo, Desančić je napomenuo da ne može da dođe do zakazivanja ljudskog faktora jer se većina stvari obavlja automatski. 

"Ukoliko se desi da postoji gužva u saobraćaju ili neku drugu prepreku, patrola će učiniti sve da u najkraćem roku bude na mestu incidenta. Kada je reč o odgovornosti, mi prihvatamo svu odgovornost za ono što je naš posao, ali nikada ni u jednoj oblasti bezbednosti nemate sto posto bezbednu situaciju. Mi činimo sve da se približimo visokom procentu bezbednosti naše dece u školama", poručio je on i istakao da više od 30 patrolnih timova svakodnevno obilazi školske objekte. 

Koordinator u Službi obezbeđenja grada Beograda Zorica Mihajlović izjavila je danas da patrolama ne postoji maksimalno propisana vreme za reakciju od trenutka kada pametni video-nadzor u školskim i predškolskim objektima prepozna opasnost zato je nemoguće uticati na saobraćaj i gužve u gradu i na magistrali, ovaj softverski sistem video-nadzora koji je praćen veštačkom inteligencijom olakšava rad jer prepoznaje tri najbliža patrolna tima koja mogu u najkraćem roku da dođu do škole u kojoj je detektovana opasnost. 

Nadzorne kamere u školskim dvorištima u Beogradu: Kako funkcionišu i da li je zaštićen identitet dece

"Svakog dana patrola najpre preuzima smenu gde službenici zajedno sa vođom smene prolaze kroz određene procedure i proveravanje opreme koja je potrebna za rad na samom terenu. Nakon toga se dodeljuju elaborati rada i putni nalozi u kojima se jasno definišu radni zadaci i obaveze i škole koje su na tom dnevnom rasporedu", objasnila je ona za Tanjugu govoreći o snakodnevnom radu patrole i obavezama patrola koja obilaze škole. 

Mihajlović je istakla da patrole obilaze školske i predškolske ustanove 24 sata dnevno, i dodala da u svakoj smeni postoji više od 30 patrolnih timova koji su aktivni i koji su u obavezi da minimum jednom u toku i dnevne i noćna smene obiđu škole i brinu o njihovoj bezbednosti. 

Na pitanje gde prestaju ovlašćenja službe bezbednosti i počinje isključivo nadležnost policije u situaciji kada patrola zatekne odraslu osobu sa drogom, čoveka sa oružjem ili nasilje među maloletnicima, Mihajlović je rekla da su svi patrolni službenici licencirani u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, i oni postupaju u skladu sa njihovim ovlašćenjima odnosno ovlašćenjima koje je sam zakon propisao. 

Kamere u toaletu - bezbednost ili kršenje prava? Sagovornici UNE o slučaju u beogradskoj školi koji je uznemirio javnost

"Mimo tih ovlašćenja nastupaju ovlašćenja policijskih službenika. Mi postupamo i pružamo podršku policiji onog momenta kada ona preuzme dalje postupanje", objasnila je ona. 

Odgovarajući na pitanje kako na kamere i patrole reaguju deca i roditelji, Mihajlovićeva je izjavila da iako je u početku roditelja postojao strah od prekomernog nadzora, vremenom su utvrdili da sam uticaj kamera ne utiče na decu već isključivo na njihovi bezbednost u školama i sportskim terenima. 

Kako je navela, i sama deca znaju da pripadniku patrole mogu da priđu i zatraže pomoć u bilo kom trenutku, što dodatno može uticati da se nivo sigurnost kod dece poboljša. 

"Deca su znatiželjna i sama prilaze i interesuju se za patrolna vozila i uniforme, vole da znaju što više o tome i sve više i pitaju a naše službe su tu da im na sve odgovore ali ujedno da zadrže svoj stav i da se usmere na njihovu bezbednost", poručila je Mihajlović. 

Komšije ključne za zaštitu od provala tokom godišnjeg odmora: Kamere i alarmi ne sprečavaju lopove

Kada snimak sa kamere postaje dokaz na sudu? Stroga pravila i procedure koje morate znati