Bocan-Harčenko za UNU: "Agresija 1999. srušila međunarodno pravo, na Bliskom istoku vidimo posledice"

Na godišnjicu NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko govorio je u emisiji "Podne" na UNA televiziji o događajima iz tog perioda, ali i o današnjim globalnim sukobima, odnosima Srbije i Rusije, kao i o energetskim pitanjima koja imaju veliki uticaj na region.

Bocan-Harčenko je rekao da ga je vest o početku NATO bombardovanja zatekla u Hrvatskoj, gde je tada radio na implementaciji Dejtonskog sporazuma u Zapadnoj Slavoniji.

Poslata jasna poruka: U Parizu prvi put obeleženo sećanje na NATO agresiju 1999. godine

General Lazarević o NATO agresiji: Bili smo beskonačno slabiji, ali smo imali ono što oni nisu

"Postojala je velika uzbuna među ljudima. Dugo se govorilo da bi moglo doći do agresije NATO-a, ali su mnogi verovali da se to ipak neće dogoditi. Ipak, dogodilo se", rekao je ruski ambasador.

Dodao je da je "društvo je bilo skoro jedinstveno u oštrim osudama agresije NATO".

"Svi su tumačili agresiju kao međunarodni bezobrazluk i nepoštovanje međunarodnog prava, odnosno morala, koji je najbitnija stvar", rekao je ruski ambasador za UNU.

On je istakao da je ruska strana tada bombardovanje SRJ posmatrala kao grubo kršenje međunarodnog prava i moralnih principa.

"Agresijom na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršeno je međunarodno pravo. Od tog trenutka, po našem mišljenju, počelo je njegovo urušavanje", naveo je Bocan-Harčenko.

Godišnjica NATO bombardovanja Srbije: Sećanja duga 27 godina ne blede

Prema njegovim rečima, posledice takvih poteza vide se i danas kroz aktuelne sukobe u svetu.

"Kada govorimo o današnjim događajima na Bliskom istoku, vidimo tešku i brutalnu posledicu onoga što se dešavalo pre 27 godina. Međunarodno pravo je niz ugovora, uključujući i povelju UN, ovo je širi multilateralni ugovor, a ugovor ili se poštuje ili se ne poštuje. Kada se poštuje bitan je moral, svaka država smatra da je moralni prioritet", rekao je on.

Govoreći o NATO savezu, Bocan-Harčenko je naglasio da se u praksi najčešće misli na Sjedinjene Američke Države, koje smatra ključnim stubom vojne i političke moći tog saveza.

"Svako razume da su one temelj, stub NATO-a što se  tiče i naoružanja i vojne moći i novca. Hajde da ne pravimo razliku između NATO i SAD. Od tada je bilo rešeno da oni rade sve što njima odgovara bez obzira šta misle druge države, ona međunarodna globalna većina", istakao je Bocan-Harčenko za UNU. 

Objasnio je da je napravio paralelu između sadašnje situacije na Bliskom istoku i bombardovanja SRJ, jer je i  tada svako razumeo da NATO-u ne odgovara tadašnja vlada Slobodana Miloševića.

"Više puta sam čuo da oni kažu - Milošević nam ne odgovara, nemamo poverenje, ne verujemo da s njim možemo da radimo dalje, moramo da ga uklonimo, a uz njega državu, vladu i društvo", rekao je Bocan- Harčenko.

"NATO nije dobio taj rat"

Kako je istakao, na njega je najveći utisak tokom NATO agresije na SRJ ostavilo ponašanje srpskog naroda koji nije imao strah pred jednom tako velikom vojnom mašinerijom kakav je NATO.

"Želja da se štiti otadžbina i država to je pravo, a drugo te stvari su povezane, NATO nije dobio taj rat, nije pobednica u tom ratu, jer dosta brzo nakon vazdušne agresije počeli su da traže mogućnosti početka razgovora i usmeravanje situacije u diplomatski i politički način rešavanja", rekao je sagovornik.

Podsetio je i na situaciju na Kosovu i Metohiji u to vreme i dodao da je Rezolucija 1244 sprečila rasparčavanje i izdvajanje Kosova i Metohije iz sastava Srbije.

"Objektivni zaključak je i zato kažemo NATO - bez obzira na svoju vojnu moć nije dobio taj rat", istakao je ruski ambasador.  

Dodao je da  zahvaljujući naporima Ruske Federacije, koja je stalna članica SB UN, Kine i još nekoliko država koje imaju slične napore, KiM ostaje deo agende Saveta bezbednosti i dodao da Rusija traži i da će tražiti "rasplet i rešenje na osnovu SB".

"Mislimo da je neophodno da se SB što više bavi situacijom oko Kosova i položajem Srba sa KiM, pravima, bezbednošću, očuvanjem institucija koje se bave zdravstvom, obrazovanjem i očuvanjem kulture", rekao je ruski ambasador za UNU.

Peskov: Evropa nije u poziciji da ucenjuje Trampa, Ukrajina više nije glavna tema

Rat u Ukrajini

Govoreći o ratu u Ukrajini, Bocan-Harčenko je rekao da Rusija smatra da su njene akcije u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i da su, prema ruskom tumačenju, povezane sa pravom naroda na samoopredeljenje.

"Donbas je proglasio nezavisnost, jer nisu prihvatili režim u Kijevu koji je došao kao rezultat državnog udara, zatim kršenje Ustava. Oni nisu prihvatili da je režim u Kijevu počeo kršenje ljudskih prava u Donbasu i na Krimu, kršenje prava Rusa koji tamo žive. Oni su proglasili nezavisnost, imali su referendum i posle toga zatražili pomoć Ruske Federacije. Moramo sveobuhvatno tumačiti povelju UN. Onda ima osnova da govorimo o nezavisnonsti, osamostaljenju i čuvanju integriteta i samooopredeljenja", rekao je Bocan-Harčenko.

Sukobi na Bliskom istoku

Kada je reč o sukobima na Bliskom istoku, ruski ambasador je ocenio da je vojna faza konflikta veoma intenzivna i da se za sada ne nazire kraj sukoba.

"Iran odgovara dosta precizno. Meni se čini da su oni od kraja februara, početka agresije, menjali svoju taktiku, tako izgleda da ima još dosta projektila i vojnih mogućnosti. Što se tiče izjava u javnosti svaka strana uvek priča šta bi volela i šta želi, jer svaki put američka strana kaže Iran je uništen, a onda Iran odgovori", rekao je Bocan-Harčenko.

Dodao je da Iran uništava uglavnom američke vojne objekte i ono što se odnosi na američke delatnosti. Naglasio je da cela situacija izaziva zabrinutost, žaljenje naročito što se tiče Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije, Katara, Iraka…Ocenio je da su, prema političkim analizama, Sjedinjene Američke Države verovatno očekivale duboke promene u strukturi vlasti u Iranu, ali da se to nije dogodilo.

"Ovaj rat je žestok i teško da se sada nazire neki rasplet ili neki kraj. Pokazalo se da Iran ima mnogo čvršću i stabilniju državnu strukturu nego što su neki očekivali", rekao je ruski ambasador.

Izraelski mediji: Modžtaba Hamnei dao zeleno svetlo za sporazum sa SAD

On je dodao da sukob na Bliskom istoku, prema njegovom mišljenju, otvara i pitanje jedinstva NATO-a. Upozorio je i na ozbiljne ekonomske posledice, posebno na energetskom tržištu, ocenjujući da svet ulazi u novu energetsku realnost.

"Neke zemlje odmah se prilagođavaju. Ne bih rekao da EU zna i ima mogućnost da se prilagodi novoj energetskoj realnosti. Oni bez obzira na nju, pričaju isto što i Iran - mi smo ovo očekivali, jer za njih neke ideološke konstatacije su važnije od suštine, ekonomije i na kraju krajeva energetskog blagostanja", naveo je on.

Energetska situacija u Srbiji

Govoreći o Srbiji, Bocan-Harčenko je ocenio da se zemlja relativno uspešno prilagođava promenama na energetskom tržištu.

"To se odnosi i na saradnju sa Rusijom u oblasti energetike, ali i na mere koje preduzimaju predsednik Srbije i Vlada - od stvaranja rezervi do drugih ekonomskih i fiskalnih poteza. Energetsko tržište u Srbiji je stabilno i nema povećanja cena. Drago mi je kao ambasadoru koji je ovde da je tu doprinos saradnje sa Rusijom i doprinos Rusije u smislu dugogodišnjih aktivnosti u razvoju Naftne industrije Srbije", naveo je Bocan-Harčenko.

Pregovori NIS-a i MOL-a čekaju izbore u Mađarskoj? Srbija uz globalne ima i svoj "naftni šok"

Kako je istakao, odluka o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS) za rusku stranu bila teška, pre svega iz moralnih razloga. Rekao je da je za rusku stranu bilo važno da onaj ko kupi NIS nastavi da ga razvija kao što je bilo isplanirano od strane Gasprom njefta.

"Ovaj projekat je za nas bio veoma važan i imao je posebnu vrednost jer je reč o saradnji sa prijateljskom i bratskom Srbijom. Gasprom, odnosno Gasprom njeft, bili su ponosni na rezultate koje smo zajedno postigli. NIS je postao jedna od najuspešnijih kompanija u regionu i u ovom delu Evrope. Verujem da ćemo uskoro završiti taj razgovor sa partnerima, odnosno Gasprom da završi te razgovore i da NIS imajući taj temelj i stabilnost se i dalje razvija na najbolji način", rekao je Bocan-Harčenko.

Ambasador je naveo da je upoznat sa tokom pregovora, ali da nije njihov direktan učesnik, zbog čega detalje mogu da iznesu samo kompanije koje u njima učestvuju, pre svega Gasprom.

Govoreći o ekonomskoj saradnji Srbije i Rusije, Bocan-Harčenko je rekao da trenutno nema novih pregovora, već da se radi na preciziranju ranije dogovorenih strateških pravaca saradnje.

Dimitrijev poručio: EU je na kraju reda za ruske energente, čeka ih kriza sa gorivom

"Nisu u pitanju novi pregovori, već preciziranje smernica koje smo ranije dogovorili, a koje imaju strateški značaj", rekao je ruski ambasador.

Komentarišući gasni aranžman Srbije i Rusije, koji ističe 31. marta, Bocan-Harčenko je rekao da očekuje da će uskoro biti postignut novi sporazum.

"Predsednik Vučić je sve rekao, pratim dugo šta predsednik Vučić priča često i suštinski o našim odnosima. On se uvek oslanja na pouzdanu realnost. Nije stvar moje malenkosti da dajem komentare na ono što predsednik govori, ali naravno on je rekao ono što postoji realno - sada očekujem novi ugovor", reko je on.

Ocenio je i da bi plan razvoja Srbije do 2030. godine, koji je predstavio predsednik Aleksandar Vučić, mogao dodatno da poveća privlačnost zemlje za investicije.

"Rusija je tu da pruži pomoć, spremni smo da okrenemo našu saradnju još više prema saradnji sa Srbijom, imamo obostrani interes i što se tiče suštine cene biće rešena na najbolji način. Najvažnije je da imamo principijelan sporazum i dugoročnu saradnju u oblasti gasa, dok će detalje, uključujući cenu i trajanje ugovora, definisati kompanije u pregovorima", rekao je Bocan-Harčenko.

Na pitanje da li postoje "šumovi" u odnosima dve zemlje, on je rekao da takva ocena nije primerena.

"Što se tiče političke saradnje šumova nije bilo ni ranije. To je previše negativna ocena. Bilo je nekih pitanja koja traže dodatnu raspravu, recimo pitanje pojavljivanja oružja srpske proizvodnje u rukama ukrajinskih oružanih snaga. Bilo je odmah razgovora i brzo smo došli do razumevanja i dolazimo do toga da se sve poštuje", naglasio je ambasador za UNU.

Naveo je i što se tiče gasa da ima stvari za koje srpska strana ima razumevanje, odnosno da je Gasprom u teškoj situaciji.

"Pre svega zadatak Gasproma je da se obezbedi energetska stabilnost otadžbine", rekao je Bocan-Harčenko i dodao da energetska stabilnost Rusije postoji.

Rešetnjikov: Nećemo ugroziti srpsku ekonomiju po pitanju NIS-a i gasa, pregovori teški, ali strateški

Nova podela sveta

Na pitanje da li smo svedoci nove podele sveta, Bocan-Harčenko je rekao da je ovo teška faza formiranja multipolarnog sveta sa više centara moći političke ekonomske, svih vrsta uticaja, koja se sada ubrzava.

"Zapad, pre svega SAD, ne želi da izgubi ulogu globalnog hegemona. Isto važi i za Evropsku uniju, iako se mnoge evropske ekonomije suočavaju sa ozbiljnim izazovima i približavaju recesiji", rekao je on.

Ocenio je da je ovo je filozofski proces koji je poznat u dijalektici.

"Zbog toga imamo puno regionalnih i širih sukoba i imamo rizik širenja i jačanja sukoba, ali hajde da verujemo da neće doći do Trećeg svetskog rata i da će dobra volja pobediti", zaključio je ruski ambasador za UNU.

"Srbija ima stabilan dotok gasa": Bocan-Harčenko o odnosu Srbije i Rusije u teškim vremenima

Bocan-Harčenko o sudbini naftne industrije: Rešićemo problem NIS-a, sankcije su pokušaj da nas proteraju