Počelo suđenje bivšem pripadniku 'zengi' za zločine u logoru Rakitje

Tuniću se sudi u odsustvu, jer nije dostupan pravosudnim organima Srbije.

07.10.2022. 16:40
  • Podeli:
sud pixabay-1665153587481.webp Foto: Pixabay

U Odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu danas je počelo suđenje nekadašnjem pripadniku Zbora narodne garde (ZNG-Zenge) Branku Tuniću (59) zbog optužbi za ubistvo vojnika JNA Marka Utržana i zlostavljanje još 14 vojnika JNA u logoru Rakitje u Zagrebu, septembra 1991. godine.

Tuniću se sudi u odsustvu, jer nije dostupan pravosudnim organima Srbije.

Dokumentacija tužilaštva i odbrane

Suđenje je počelo uvidom u dokumentaciju tužilaštva i odbrane, među kojima su bile i presude Županijskog suda u Zagrebu i Vrhovnog suda kojima je Tunić oslobođen za ubistvo Utržana.

Naime, u presudi Županijskog suda Tunića je tužilaštvo teretilo za krivično delo prekoračenje nužne odbrane, a sud je presudio da je u pitanju bila nužna odbrana i doneo oslobađajuću presudu.

Postupajući zamenik tužioca je rekao da u toj presudi nije pomenuto krivično delo ratni zločin, već obično krivično delo, zbog čega smatra da se Tuniću može suditi u Srbiji.

Advokat Dušan Bratić, punomoćnik oštećenih je sudu dostavio dopis Županijskog suda u kom piše da su spisi te dve presude "škartirani".

Tužilac je rekao da je Tunić uhapšen u Sloveniji po poternici Srbije, ali je predat Hrvatskoj jer je članica Evropske unije i ima prednost za izručenje.

Hravatska je istog dana kada su dobili informaciju da je uhapšen Tunić pokrenula istragu protiv njega zbog čega ga je Slovenija izručila Hrvatskoj, a ne Srbiji koja je za njim raspisala poternicu.

Sledeće suđenje zakazano je za 18. novembar, za kada su pozvani svedoci da daju svoj iskaz.

Tunić je poreklom s Kosova i Metohije iz opštine Vitina, a sada živi u Hrvatskoj.

Optužnica za zločine iz 1991.

Prema potvrđenoj optužnici Tužilaštva za ratne zločine Srbije, u koju je Tanjug imao uvid, Tunić se tereti da je od 14. septembra do 1. oktobra 1991. godine u Zagrebu, kao pripadnik Zenga zajedno sa više NN pripadnika iste jedinice, kršio pravila međunarodnog prava za vreme oružanog ukoba koji je tada postojao u Republici Hrvatskoj.

Ovaj sukob, kako se navodi, nije imao karakter međunarodnog sukoba, a vodio se između snaga Jugoslovenske Narodne Armije (JNA) sa jedne strane i hrvatskih oružanih formacija u koju su spadale jedinice tzv. (ZNG) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) RH sa druge strane.

Tunić i ostala NN lica izvršila su ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, odnosno prema vojnicima na redovnom odsluženju vojnog roka u JNA, koji su prethodno položili oružje i predali se.

Zarobljeni vojnici su sprovedeni u objekat Zengi i MUP-a Hrvatskoj u naselju Rakitje, gde ih je Tunić zastrašivao, mučio, telesno povređivao, te postupao na naročito uvredljiv i ponižavajući način, a jednog vojnika JNA je ubio hicem iz pištolja.

On je, prema optužnici, u više navrata u prostorijama u kojima su zarobljenici boravili, obedovali i u podrumskim prostorijama, oštećene M.U, Ž.L, T.N, R.D, D.D, Ž.J, B.B, M.P, S.A, D.S, P.S, G.M, G.S. i G.G. tukao kundakom oružja, rukama i nogama po glavi i telu, te gumenom palicom po leđima i tabanima.

Vezivao ih je lisicama i primoravao da legnu na tlo, a zatim ih gazio čizmama i skakao po njima, pretio im nožem da će im izvaditi oči i da će ih zaklati, repetirao oružje na njih, stavljao im cev oružja u usta i na slepoočnicu, preteći im ubistvom, gasio im cigarete po telu i mokrio po njima.

"Sve to je za posledicu imalo povrede telesnog integriteta, teške fizičke i psihičke traume, patnje i ponižavanje oštećenih", navelo je tužilaštvo.

Potom je 30. septembra 1991. godine, prilikom batinjanja vojnika M.U, Tunić iz pištolja ispalio hitac njemu u glavu, nanevši mu prostrelnu ranu glave, kojoj je mladić podlegao na licu mesta.

Punomoćnik oštećenih, advokat Dušan Bratić, kaže da se nakon pisanja medija o ovom slučaju, javilo još šest ljudi koji su zlostavljani u Rakitju od strane ovog optuženog.

Jedan od tih oštećenih je državljanin Severne Makedonije, a jedan Bosne i Hercegovine, precizira Bratić.

  • Podeli:

Ostavite Vaš komentar:

NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.

Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.

Komentari ()