Svedočio otac ubijene devojčice u Ribnikaru: Cela sudnica plakala, porodica Dukić krivi roditelje dečaka

U Višem sudu u Beogradu danas je iskazom oca ubijene devojčice nastavljen parnični postupak po drugoj tužbi protiv oca, majke i dečaka koji je 3. maja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ubio devet učenika i čuvara te škole.

Otac devojčice prvi je izašao pred sudsku govornicu, a na njegove reči niko nije ostao imun. Svi prisutni plakali su dok se prisećao svoje devojčice.

Dane Dukić danas je pred sudom ispričao da se zajedno sa svojom porodicom preselio iz Francuske 2020. godine u Srbiju, jer su hteli više da se posvete deci. Dukić je ispričao detaljno njihovo porodično stanje, te da pored devojčice koja je ubijena imaju i dvoje mlađe dece. 

"Nas petoro smo živeli zajedno. Cela porodica je rođena u Francuskoj. Mi smo se preselili iz Francuske pre tri i po godine. Tamo smo radili po 12 sati, deca su vrlo brzo rasla, pričali smo. Vezani smo za Srbiju. Vaspitavani smo tradicionalno, poštovali smo sve praznike. Tamo smo se osećali kao stranci. Život je tamo bio težak. Hteo sam da se više posvetim deci i provodim vreme sa njima. da probamo neku novu avanturu i deca su htela da dođemo da probamo novu avanturu. Preselili smo se 2020. godine, bila je korona. U planu je bilo da dođemo ovde na godinu dana", započeo je svoje svedočenje otac ubijene devojčice, prenosi Blic.

Vlada Srbije odlučila: Ranjena nastavnica istorije iz OŠ "Vladislav Ribnikar" imaće doživotno primanje

Kako je ispričao, deca su prve godine išla u Savremenu gimnaziju kako bi naučila bolje srpski. Međutim, kako je rekao Adriana i njeni brat i sestra se tamo nisu uklopili.

"Moja deca nisu htela da se vrate u Francusku. Ostali smo ovde, svaki vikend smo išli u selo kod babe i dede, da svi ručamo zajedno. Supruga, ja i naše troje dece, moj ponos", ispričao je Adrianin otac.

On je naveo da su deca nakon toga krenula u "Ribnikar", a Adriana i Angelina (devojčica koja je takođe ubijena) su bile najbolje drugarice.

"Snašli smo se ovde, deci se svidelo. Adriana je sve znala, kako mora da izbalansira. Svako jutro sam se budio i zahvaljivao Bogu što smo zdravi i što imamo lep život. Naša deca su išla srećna, nasmejana. Nisam osećao da moja deca nisu srećna pre ovog zločina. Uživali smo što smo zajedno. Imao sam specijalni odnos sa Adrianom", ispričao je devojčicin otac.

U suzama se prisetio ćerkinih reči.

"Govorila mi je: Nemaš mamu i tatu, ali imaš mene. Tata, ja bez tebe i mame ne bih mogla da živim. Ceo svet nam se srušio", kazao je on.

Tog 3. maja, kako je objasnio Dukić, njima je stao svet, njihova ćerka je ubijena, a u pored nje je bio i mobilni telefon kroz koji je prošao metak, zbog čega on misli da je ona pokušala njega da pozove. Kako je ispričao Adriana je tog jutra bila raspoložena, sredila se za školu.

“Javio sam joj da je posle škole vodim na suši. Nikad se nije javila. Tog jutra nazvala me je žena da mi javi da je bila pucnjava. Seo sam u auto, vozio sam kao ludak. Ispred škole sve zatvoreno. Adrianin telefon isključen. Svi ovi roditelji su bii oko mene tog dana. Tragična sudbina nas je spojila. Naša deca su bila mrtva, a niko nije smeo da kaže. Život nam je stao. Sebe krivim što sam došao ovde. Svaki dan idemo na groblje da je poljubim i izvinim joj se”, rekao je Dukić i dodao da se oseća krivim što su se preselili u Srbiju. 

Ranjena nastavnica tuži porodicu Kecmanović: Treća tužba protiv roditelja dečaka

"Neko nam je ubio decu, to je masakr. Ja to vama ne mogu opisati. Kako je neko imao hrabrost da to uradi? Za dva minuta? Tugujem, ne radim, osećam se krivim. Za 11 dana je njen rođendan", rekao je Dino Dukić.

Na pitanje kako su njegova mlađa deca reagovala i podnela smrt sestre, on je rekao da im je teško i da moraju da nose takvo breme da im je sestra ubijena u školi. 

Dukić smatra da je ovaj masakr propust roditelja, te mu nije jasno kako je moguće da je to dete odlučilo da uzme toliko života u samo dva minuta. 

O dečaku ubici Dukić je kratko rekao: 

"Nikada pre nisam čuo za njega. Ni ime ni prezime. Do ovoga. Kako je promenio smenu? Propust roditelja, naša deca su slika našeg vaspitanja".

Nakon pauze svedočiće i devojčicina majka Biljana Paunović. Ispred sudnice prisutni su i članovi porodice ubijenih koji su inače u postupku po drugoj tužbi. Prisutni su članovi porodice Aćimović, Martinović, Anđelković, Vlahović, Kobiljski i Dukić koji su podneli ovu tužbu.

Sud će odlučivati o tužbi i tek po okončanju parničnog postupka će doneti odluku da li u potpunosti ili delimično prihvata tužbeni zahtev porodica, ili ga eventualno odbija. Tužba je podneta u parničnom postupku zbog naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica, kao i na ime pretrpljenog straha.

Ovom tužbom je zatražena i novčana renta odnosno buduće davanje određenog iznosa novca od dana presuđenja pa dok za to traju uslovi - i to na ime buduće nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica.

Sud je ranije odredio, u odnosu na oca dečaka, privremene mere zabrane raspolaganja i otuđenja imovine u krivičnom postupku koji se vodi protiv njega, a prema majci u parničnom postupku. U parničnom postupku protiv dečakove majke Viši sud u Beogradu doneo je rešenje o privremenoj meri u odnosu na imovinu u njenom vlasništvu, odnosno da je blokirana za prodaju i iznajmljivanje. 

Pred Višim sudom u Beogradu nedavno je počeo i krivični postupak protiv oca i majke dečaka, kao i instruktora i vlasnika streljačkog kluba u kojem je, kako se sumnja, K.K. učio da puca, dok je maloletnik krivično neodgovoran jer u trenutku masakra nije navršio 14 godina. Pored ovog parničnog postupka vodi se još jedan po tužbi 27 članova porodice ubijenih, a nedavno je i nastavnica koja je teško ranjena u pucnjavi podnela tužbu protiv roditelja.

Da li su porodice preživelih protiv javnog suđenja Kecmanovićima? Oglasio se advokat