Tragedije koje ne jenjavaju: Raste broj slučajeva trgovine ljudima

Prema podacima iz izveštaja vladinog Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, u Srbiji je u 2023. godini zabeleženo 168 novih prijava trgovine ljudima, što je za 30 više nego godinu dana ranije, saopštilo je danas Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima.

Kako se navodi formalno je identifikovano 66 žrtava trgovine ljudima, što predstavlja povećanje od 6,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Većina žrtava žene

Većinu identifikovanih žrtava čine žene, čak 72 odsto, što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja, navodi se u Izveštaju. 

Seksualna eksploatacija po prvi put nije najdominantniji oblik trgovine ljudima, već je najučestaliji oblik bila prinuda na prosjačenje sa udelom od 29,3 odsto, sledi radna eksploatacija 22,7 odsto, seksualna eksploatacija se javlja u 20 odsto slučajeva, prinuda na brak u 14,7 odsto, a prinuda na vršenje krivičnih dela u 13,3 odsto slučajeva.

Racije širom Evrope: Uhapšena 51 osoba zbog radne eksploatacije i trgovine ljudima

Prema podacima ovog Centra, procenat dece među žrtvama je značajno porastao u odnosu na prethodne dve godine i iznosi čak 62 odsto.

Prosečna starost dece žrtava je 12 godina, dok je generalno prosečna starost identifikovanih žrtava 19 godina, što je spuštanje starosne granice u odnosu na godinu ranije kada je bila 24,5 godina. 

Kako se navodi, posebno zabrinjava rasprostranjenost eksploatacije zloupotrebom digitalnih tehnologija - čak 39 odsto žrtava je posledica vrbovanja na društvenim mrežama, kroz ponude za posao, te je u tom smislu potrebno raditi kako na informisanju javnosti tako i na povećanju digitalne pismenosti društvenih grupa u povećanom riziku, kako bi se na vreme prevenirale posledice.

Trgovina ljudima i dalje raširena

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ukazuje da, osim razvijenih politika i mera Vlade koje se sprovode u borbi protiv trgovine ljudima, i svako od nas može da pomogne u borbi protiv trgovine ljudima skretanjem pažnje na ovu negativnu društvenu pojavu, na njene posledice, ali i da prijavi ukoliko primeti da je neko potencijalna žrtva ili žrtva eksploatacije.

Ovaj društveni problem zahteva kontinuiranu brigu šire javnosti i samo stalnim informisanjem i angažovanjem moći ćemo zajednički da stanemo na put ropstvu, navodi Ministarstvo i dodaje da se Srbija svojim zakonodavnim rešenjima i politikama Vlade odlučno bori protiv trgovine ljudima, kao drastičnog oblika kršenja ljudskih prava i stavljanja ljudskih bića u krajnje nehuman društveni položaj. 

Stravična nesreća kod Bele Palanke: Prevrnuo se kombi sa migrantima - ima povređenih

Ministarstvo podseća i da je trgovina ljudima još uvek veoma raširen oblik kriminala, koji utiče na živote miliona ljudi širom sveta oduzimajući im najveće vrednosti - slobodu i dostojanstvo.

Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a obeležava se svakog 30. jula u cilju podizanja svesti o ovom problemu u javnosti i osnaživanja aktivnosti i mera za sprečavanje ovog ozbiljnog kršenja ljudskih prava čije žrtve mogu biti deca, žene i muškarci koji su prisiljeni, prevareni ili navedeni na prostituciju, različite oblike rada, usluga, čak i na vršenje krivičnih dela protiv svoje volje.