Tužilac traži maksimalne kazne pravosnažno optuženima za ubistvo Ćuruvije

Tužilaštvo za organizovani kriminal traži od Apelacionog suda u Beogradu da pravosnažno osudi na po 40 godina četvoricu nekadašnjih radnika Državne bezbednosti zbog učešća u ubistvu novinara i vlasnika "Dnevnog Telegrafa" Slavka Ćuruvije 1999. godine.

Postupajući tužilac je u završnim rečima naveo da je dokazima potkrepljeno da su Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak pratili Ćuruviju 10. i 11. aprila te godine, planirajući njegovo ubistvo.

Kao motiv tužilac navodi Ćuruvijino istupanje u javnosti, domaćoj i stranoj, u kojima je kritikovao sam vrh tadašnje vlasti.

Tužilac je naveo da su okrivljeni postupali sa umišljajem i da su zbog ratnog stanja mislili da javnost neće reagovati.

Kada je u pitanju iskaz Branke Prpe, koja je u trenutku ubistva bila u društvu Ćuruvije, tužilac tvrdi da taj iskaz nije mogao puno da pomogne u ovom postupku, jer je ona bila potpuno zatečena i nije mogla da prepozna izvršioce.

Tužilac je istakao da je Ćuruviju njegova hrabrost koštala života, jer je govorio o pobuni protiv tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića što je izazvalo bes najviših državnih organa.

Dodao je da smatra da su optužbe protiv optuženih dokazane tokom suđenja, te da u svemu ostaje pri navodima optužnice i završnim rečima koje je već iznosio jer se, kako je naveo, činjenično stanje nije promenilo u ponovljenom postupku.

Branilac optuženog Markovića advokat Vladimir Marinkov u završnim rečima naveo je da se Marković ne pominje u predmetu zbog čega smatra da je svaka presuda koja je doneta bila "skandalozna".

Marinkov je istakao da su sada sve oči uprte u ovo veće očekujući da pokažu Evropi i ostalima da sud u Srbiji sudi po zakonu, dodajući da su optuženi voleli svoju zemlju i narod. 

Branilac je na kraju zatražio oslobađajuću presudu za sve okrivljene navodeći da njihova krivica nije dokazana tokom postupka.

Advokat Zora Dobričanin Nikodinović se osvrnula na iskaz Prpe koja je, kako tvrdi branilac, više puta kao ubicu sa 60 odsto sigurnosti prepoznala (kasnije ubijenog) Luku Pejovića, a ne nekog od okrivljenih u ovom postupku.

Dobričanin navodi da posle 10 godina postupka jedino može da zahteva oslobađajuću presudu, jer, kako je navela, od početka je postavljen cilj da za ubistvo Ćuruvije odgovara Državna bezbednost.

"Nikome ne treba da bude cilj da se za ovo ubistvo osudi bilo ko, već samo oni koji su u tome učesvovali", dodala je Dobričanin i ponovila da se ne može doneti osuđujuća presuda, već samo oslobađajuća.

Branilac okrivljenog Miroslava Kuraka, kojem se sudi u odsustvu, jer je u bekstvu, advokat Miroslav Džolić takođe je za svog branjenika zatražio oslobađujuću presudu, navodeći da ostaje pri navodima žalbe na prvostepenu presudu.

Džolić tvrdi da je dokazano da Kurak nije bio pripadnik DB-a, zbog čega ističe da nije imao razlog ni motiv da ubije Ćuruviju.

Zatražio je od drugostepenog suda da uvaži njegovu žalbu, preinači prvostepenu presudu i oslobodi Kuraka. Nakon pauze svoje završne reči će izneti optuženi.

Sud je doneo rešenje da otvori pretres na predlog Tužilaštva za organizovani kriminal, okrivljenih i njihovih branilaca, nakon što je razmatrao njihove žalbe na drugu prvostepenu presudu.

Drugom prvostepenom presudom Specijalnog suda  zbog podstrekavanja na ubistvo su na iste kazne od po 30 godina zatvora osuđeni tadašnji šefa DB-a Radomir Marković i šefa beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, dok su kao saizvršioci u ubistvu na po 20 godina zatvora osuđeni bivši operativac beogradskog centra Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava DB-a Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, pa mu je presuda izrečena u odsustvu.

Prvu prvostepenu presudu kojom su bili osuđeni na iste kazne zatvora, ukinuo je Apelacioni sud i naložio da se ponovi suđenje, zbog prekoračenja optužnice uvođenjem u slučaj NN lica, koje se ne pominje u optužnici.

U optužnici se tvrdi da je Ćuruviju ubio Kurak, a da mu je saučesnik bio Romić, koji je, navodno, drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu. Njih su na to, prema optužnici, podstakli Marković i Radonjić.

Tužilaštvo tvrdi da je motiv za ubistvo bilo Ćuruvijino istupanje u domaćoj i stranoj javnosti, kao i njegova kritika tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković.

Ćuruvija je praćen sve do ubistva, a naročito intenzivno je praćeno njegovo kretanje 10. i 11. aprila 1999. godine, kada je, prema optužnici, on likvidiran u haustoru zgrade u Svetogorskoj ulici, gde je živeo.
  

Ubijen je između 16:39 i 16:45, dok je sa njim u društvu bila njegova prijateljica i očevidac ubistva Branka Prpa u dvorštu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketinške službe "Dnevnog telegrafa".

Prpa od početka postupka tvrdi da optužene ne prepoznaje kao izvršioce ubistva.