Dodeljene prve boračke Spomenice: Braća Milić izginula braneći Kosovo 1999.

Prve boračke Spomenice koje se u Srbiji dodeljuju posle osam decenija kao znak poštovanja i zahvalnosti države hrabrim borcima koji su devedesetih godina prošlog veka u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije branili svoju otadžbinu i narod, svečano su uručene u Kraljevu, Srđanu i Bobanu Miliću, braći blizancima poginulim na Kosovu i Metohiji 1999. godine tokom NATO agresije.

Dan uoči Vidovdana, velikog srpskog praznika, njihovoj ponosnoj majci Nadi Milić koja danas živi u gradu na Ibru, Spomenice su uručili potpredesednik Vlade Srbije i ministar odbrane Miloš Vučević i Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

"Može Srbija da pamti i da se seća. Može Srbija da kaže da su joj i Srđan i Boban i njihov stariji brat Goran, braća. Može Srbija o svojoj braći da priča, jer samo država koja se seća svojih junaka, samo Srbija koja pamti svoje heroje i mučenike jeste Srbija koja ima budućnost. Nisu mogli Milići da izmene tok svoje sudbine, nisu mogli Milići da na nekom tuđem ognjištu grade svoj dom, nisu mogli Milići da više vole svoju otadžbinu, nisu mogli da daju veću žrtvu za njenu slobodu nego što jesu. Zato je dužnost svakoga od nas da pamtimo i da budemo večno zahvalni. Baš kao što na ovim Spomenicama piše - „Zahvala otadžbina“", istakao je Selaković.

Svečanoj akademiji u Sali kraljevačke Gradske skupštine prisustvovali su i gradonačelnik grada na Ibru dr Predrag Terzić, predstavnici vojske, policije, ratni veterani, članovi porodica hrabrih boraca i brojni gosti.

Nada Milić i njen, sada pokojni suprug Dragoljub, podsećamo, te ratne 1999. godine za samo desetak aprilskih dana ostali su bez svojih blizanaca, Srđana i Bobana, dvadesetšestogodišnjih oficira tadašnje Vojske Jugoslavije (VJ), koji su časno dali svoje živote braneći otadžbinu od NATO agresora i terorista OVK.

U proleće 1999. Srđan, potporučnik VJ, nastradao je od nagazne mine nedaleko od Srbice na Kosmetu. S teškim povredama najpre je prebačen u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici, a potom i na beogradsku VMA, gde je 4. aprila i preminuo. Njegov blizanac Boban, poručnik VJ, koji se uprkos tragičnom gubitku brata ipak vratio u svoju ratnu jedinicu na Kosmetu, samo deset dana kasnije poginuo je u mestu Volujak kod Đakovice kada su dve NATO rakete pogodile oklopno vozilo u kojem se nalazio.

Po okončanju NATO agresije, Milići su se iz Prištine, sa najstarijim sinom Goranom preselili u Kraljevo. Tu je, u proleće 2000., od neizmerne tuge za tragično nastradalom braćom - preminuo i Goran. Sahranjen je u istoj grobnici kraj Srđana i Bobana na novom kraljevačkom groblju. Deset godina kasnije, u carstvu nebeskom pridružio im se i otac Dragoljub.

"Žao mi je što ove Spomenice nije doživeo da vidi moj pokojni suprug. Bilo bi mu puno njegovo bolom i tugom izmučeno srce", rekla je Nada Milić.