Beograd dobio mural posvećen nestalim bebama

Grad Beograd je dobio još jedan mural pod nazivom "Čuješ li zaista naš plač?". Ova umetnička forma nije popularna poslednjih meseci u gradu, ali ovaj mural neće skrnaviti niti prefarbati ni građani, a ni huligani jer je posvećen nestalim bebama. Termin – nestale bebe možda nije najtačniji, ali prema rečima jedne od majki koja preko 20 godina traži svoje dete – jedini je koji najbliže opisuje status njihove dece.

Događaj je bio tužan i potresan za sve prisutne. Plakali su i majke i umetnici, ali i slučajni prolaznici. Skup je obezbeđivalo jedno policijsko vozilo, no ovog puta procena bezbednosti snaga policije je bila loša. Na skupu nije bilo incidenata, a mural koji oslikava fasadu zgrade u Vojvode Dobrnjca, verovatno će izbledeti dok snage policije i tužilaštva završe istrage i zaključe slučajeve nestale dece.

“Ovo je u principu trgovina decom koja traje decenijama. Nismo mi jedina zemlja u svetu u kojoj se trguje decom, tu je Španija, Argentina i druge. Ovo je planetarni problem. Imate državu koja je prodavac. MiIslim, na žalost, da otvaranjem arhiva državne bezbednosti, vojne bezbednosti (možemo nešto saznati) – mi samo imamo sumnju da je to bio državni projekat jer neverovatno je da toliki broj dece bude otet, kidnapovan, nestane. Mi moramo da budemo uporni u tome zato što mislim da je to radila jedna organizovana kriminalna grupa i zbog toga i želimo da se uključi tužilaštvo za organizovani kriminal”, izjavila je Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba.

Dušanka Bužanin je pozvala sve roditelje koji sumnjaju da su im dece nestala iz porodilišta da se obrate udruženjima koja se bave ovim problemom, jer ona godinama ulažu veliki trud u rešavanje problema nestalih beba. Bužanin, članica Udruženja roditelja „Nestale bebe Beograda“,  kaže da je zahvaljujući udruženju došla do njoj veoma bitnih dokumenata i navela da joj je život 40 godina bio „hod po mukama“ i da je krila svoj problem, kao i da je se preselila u drugi grad jer je dugo osećala sramotu u mestu u kome je živela.

Skupština Srbije usvojila je prošle godine u februaru Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji. Da li se u skoro dve godine od kada je zakon usvojen nešto promenilo za ove roditelje?

„Taj zakon je nedorečen i mi smo bili svesni da nas neće dovesti do istine u vezi naše dece. Tada smo dobili i komisiju. Prvi sastanak komisije bio je septembra 2020. i imali smo 8 sednica, usvojili smo poslovnik. Obratili smo se ministarstvima i državnim institucijama, njihovim predstavnicima da nam dostave neke procedure i zakone, podatke koji poseduju. Međutim, vrši se opstrukcija. Mi i dalje tapkamo u mestu. Komisiji je predato 112 predloga roditelja koji su predali svoje predloge sudu. Ti roditelji očekuju pomoć od komisije, međutim komisija ne funkcioniše dobro. Opstrukcije su na primer – nama dođu dva predstavnika državnih institucija na sednice“, navodi majka koja preko 20 godina traži svoje dete.

Komisija ima 15 članova, od toga je devet iz udruženja roditelja (po tri predstavnika iz tri udruženja) i šest članova predstavnika institucija, Ministarstvo pravde, Ministarstvo zdravlja, MUP, lokalne samouprave i predstavnici BIA.

„I ono što je ključno, premijerka nam je obećala izmene i dopune zakona, koje su normalne kada se vidi kako neki novi zakon funkcioniše u praksi. Mi odlazimo na suđenja naših roditelja, na tim ročištima same sudije kažu da je zakon nedorečen i da treba da se izmeni i dopuni. Pokušavamo i dalje da dođemo do premijerke da bi održala obećanje koje nam je dala. Već godinu i po dana se trudimo, ali bezuspešno. Država nas ne podržava. Mislim da su nam dali mrvice, da se zadovoljimo i da nas vrte u krug“, navodi Novokmet.

Ono što je još nelogično je i odbijanje institucija države da sudijama dostave podatke na uvid. Ova majka navodi da je ključno da se konačno otvore arhive.

"Sudije isto kao i mi što smo radili, obraćaju se institucijama, pokušavaju da dođu do podataka i dokumentacije. Oni takođe dobijaju odgovore da nema podataka po bolnicama, što je šokatno za nas da se ne poštuje ni institucija koja želi nešto da uradi. Takođe, tražimo paralelnu analizu DNK-a zato što smo izgubili poverenje u državu, u institucije“ objašnjava Novokmet.

U međuvremenu, zbog manjkavosti i neusklađenosti zakona i sistema, njihovi slučajevi su zastareli jer su ovo su slučajevi od pre 20, 30 i 40 godina, a majke su iscrpljene, neke majke odlaze, a majke i umiru.

„Naši slučajevi se vode po članu 191 i 192, a to je oduzimanje maloletnog deteta i promena porodičnog stanja, što znači da su nam slučajevi zastareli. Svi slučajevi iz 70-tih i 80-tih. U ovoj zemlji nešto mora da se promeni, ako je to trajno krivično delo, onda mora u krivičnom zakoniku da se promeni da je trajno i mora da postoji retroaktivnost. Bez primene retroaktivnosti slučajevi iz tih godina neće se pomeriti od početka“, kaže ova predsednica udruženja.

Po novom zakonu roditelji nestale dece imaju i pravo na novčanu nadoknadu u visini 10.000 evra, što je bio razlog da ova udruženja organizuju nekoliko protesta na ulicama Beograda.

“Mi imamo parvo na utvrđivanje statusa deteta i imamo pravo na tu novčanu nadoknadu. Pojedina udruženja nas nazivaju lovci na novac. Nismo mi lovci na pare, taj novac će samo nama pomoći za dalji pravni put, a to je da možemo upravo da plaćamo pravne zastupnike dalje, a idemo i na evropski sud ako ne nađemo ovde rešenje”, kaže Novokmet.

Sudu je podneto 694 predmeta, to je isuviše malo jer su roditelji razapeti između udruženja i ne znaju kome da se priklone, kaže ova majka i dodaje da je 2007. godine podneto 1339 krivičnih prijava zbog sumnje da su deca nestala.