Beograd ulazi u crveno tokom tropskih talasa: UNA pita - koliko je betona, a koliko zelenila u glavnom gradu?

Još jedan pakleni dan u Beogradu kada živa u termometru pokazuje ponegde i više od 40 stepeni. Ova godina najtoplija je otkada se meri temperatura, pa se više nego ikada meri i koliko je betona, a koliko zelenila u glavnom gradu. 

Najnoviji podaci RHMZ-a: Četiri grada u Srbiji gore na 40°C - u jednom izmereno i više

Koliko je beli grad zelen?

Zbog sve veće gradnje i sve manje zelenila, u vreme tropskih talasa veliki gradovi postaju toplotna ostrva. Godinama unazad zelenilo napušta Beograd u korist betona. Kada su temperature na svom maksimumu potreba za hladom je intenzivnija, pa građani nemaju dilemu da zelenila nikad dosta.

Da je u Beogradu kritično po pitanju zelenih površina upozoravaju iz Centra za lokalnu samoupravu.

"U Beogradu je ogroman problem to što je samo mali deo teritorije pokriven šumama, negde oko 9 odsto, što je ispod 3 odsto teritorije grada pokriveno zelenih površinama i neki zelenim prostorima unutar stambenih blokova. To je daleko ispod regionalnog i evropskog proseka i to je između ostalog razlog zašto Beograd tako teško podnosi i velike vrućine i snažne pljuskove i zašto je nepripremljen za te vanredne vremenske uslove, ali i promenu klime koja se dešava poslednjih decenija", kaže Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu.

UNA proverava: Kako se u Srbiji meri radioaktivnost i koliko smo nuklearno bezbedni

Jovanović trvdi da Beograd ne ispunjava kriterijume ni za zemljište pod šumom, ni za postojane zelenih površina.

Da bismo odgovorili na toplotne talase, opasnosti od plavljenja i druge izazove u narednom periodu, prognoze su da procenat šuma i šumskog zemljišta na teritoriji gradskih opština Beograda mora biti barem 16.5 odsto.

Iz sekretarijata za zaštitu životne sredine odgovaraju da Beograd trenutno ima 16 posto teritorije pokrivene šumom, a oko 15 posto zelenim površinama, što u zbiru znači pokrivenost trećine grada. Pošumljavanje se, kažu, konstantno povećava uz sve ne toliko poznate prepreke.

"Procenat pošumljavanja se konstantno povećava, jedan važan projekat se sprovodi od 2011. Sada je 2024, za prethodnih 13 godina pošumljeno je oko 50 hektara šumskog zemljišta, ove i naredne godine se trenutno realizuje porojekat kojima realizujemo pošumljavamo 8,5 hektara šuma. Moram da napomenem da je jako teško da se nađu zelene povrsine koje grad Beograd može da pošumljava, zato što sme da pošumljava samo teritorije koje su vlasništvo grada Beograda, nijedne druge površine", kazala je Maja Jovanović iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Iz Grada najavljuju da je cilj da se u narednim godinama dostigne 25 odsto prekrivenosti šumama, što će biti četvrtina površine celog grada. Kao najveći prepreka tom planu kao i do sada biće beton i urbanistički planovi.

Meteorolog UNE bos na beogradskom asfaltu nije izdržao ni 10 sekundi: Ima važan apel za vas