Bura u javnosti: Treba li general Draža Mihailović da dobije spomenik u Beogradu?

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je da će podneti inicijativu za izgradnju spomenika komandantu četničkog pokreta iz Drugog svetskog rata Dragoljubu Mihailoviću, narodski poznatog kao čiča Draža, u centru Beograda. 

"Mislim da on konačno treba da ima spomenik u Beogradu, na dostojanstvenom mestu u centru gradu”, istakao je Šapić i izazvao polemiku u javnosti sličnu onoj kada je prošle godine u privatnom prostoru otvoren muzej i podignut spomenik Mihailoviću. 

Gradonačelnik je rekao da “to ima najmanje veze sa komunizmom” i da odluku krajnju donosi Ministarstvo kulture. Šapić je ponovio i zahtev izmeštanja Titovog groba, što je izazvalo reakcije i u regionu. 

UNA pita: Ko podiže spomenik Čiča Draži i šta o tome danas kaže istorija?

Ispravljena nepravda prema precima herojima: Otvoren spomen-park na Dunavskom keju

O ovoj temi pričali smo u emisiji "Podne" sa našim gostima istoričarima - Nebojšom Damjanovićem i Vukašinom Zorićem.

"To je teško pitanje, divim se onima koji se lako opredeljuju i izjasne. General Mihailović ima neko mesto u našoj istoriji, ključno u Drugom svetskom ratu, neću da stvaram oreol nejasnosti, nego da iznesem činjenice. Đeneral Draža je vodio jedan pokret otpora, ali izbio je građanski rat i tu se izgubio kriterijum. Komunisti su gajili uprošćenu sliku protivnika četnika, da su isti kao ustaše, a nije bilo tako", istakao je istoričar Damjanović za UNU. 

Zaslužuje li Dragoljub Mihailović spomenik u centru Beograda, to je pitanje nad svim pitanjima. 

"Dragoljub Mihailović - drugačija je slika njegova kakav je on sad, a kakav je bio u Drugom svetskom ratu. Napravljen je jedan lažni, savremeni Draža, koji se predstavlja kao srpski patriota, spreman za žrtvu, za srpstvo, te je bilo za očekivati od gradskih otaca da naprave ovakvu inicijativu. Do toga su doveli politički motivisani istoričari i političari na talasu nacionalizma krajem osamdesetih godina. To je sve složen proces, ali želim da kažem da uopšte nije neočekivano da gradonačelnik želi da podigne taj spomenik u centru grada, to je refleksna odluka na osnovu svih priča. Nije neočekivano da se želi da se podigne spomenik takvom onda jednom borcu za srpstvo. Ali treba dopuniti istorijske činjenice o generalu Draži", ističe Zorić i dodaje: 

"Ne treba zaboraviti da je on bio u kontaktu sa Nemcima, da im je tražio municiju i oružje. Iako je pokušavao da održi neku vezu sa saveznicima, njegovi komandatni su sarađivali ne samo sa Italijanima, neko i sa ustaškom vojskom i učestvuju u genocidu nad Srbima na Kozari i Neretvi. Potom, u okupiranoj u Srbiji, brojni četnici su se legalizovali i stupili u službu Nedićevu i okupacionih nemačkih sila. U tom trenutku su činili zločine nad srpskim stanovništvom u Srbiji, kao i veliki zločin nad hiljadama muslimana u Priboju. Pitanje je da li treba neko da dođe iz Priboja ili Novog Pazara i da vidi taj spomenik u gradu?", ističe Zorić.  

Istoričar Damjanović je saglasan da istorijske činjenice dokumentuju saradnju četnika sa okupatorima u Bosni i NDH. 

"Zbog toga mnogi Srbi nisu prišli Ravnogorcima, jer su bili ogorčeni ustaškim napadom i uplašeni. Ta saradnja sa NDH je postojala sve vreme lokalno, na Neretvi je Draža mobilisao da se unište partizani, tu je bila i kontinuinirana saradnja sa Italijanima. Pregovori u Divcima nisu isto pohvalni za đenerala, najveći deo odreda Draže Mihailovića jeste se regrutovao kao vojska Nedića, ali mnogi to smatraju za lukavstvo. Da su to uradili da bi preživeli zimu, a kasnije ima dokaza da su se odmetali i bežali od Nemaca, mnogi jesu bili u tim redovima, ali nisu svi četnici bili kod Milana Nedića. Draža Mihailović ne može da opstane u Srbiji, odlazi u Crnu Goru sa dva čoveka, jer mu je ostatak pokreta bio legalizovan kod Nedića, a onda se preko leta opet osamostale", govori Damjanović.

Dragoljub Draža Mihailović, komandant Kraljevske vojske u otadžbini, osuđen je 1946. godine na smrt zbog ratnih zločina i kolaboracije s nacističkom Nemačkom, nakon čega je streljan. Viši sud u Beogradu rehabilitovao ga je u maju 2015. godine, navodeći da je suđenje Mihailoviću bio političko-ideološki proces komunističkog režima, ali da sudsko veće nije bilo nadležno da se bavi utvrđivanjem činjenica da li je bio ratni zločinac.

"Nisam sklon da osuđujem ljude koji nakon 30 i nešto godina aktivne kampanje za brisanje istorije o Mihailoviću veruju u njegovo herojstvo, ali mi moramo podsetiti ljude na važne činjenice o tome kakav je Mihailović ustvari bio. Pre par dana je bilo tačno 80 godina kada je kralj Petar Drugi iz Londona, preko radio veze, pozvao sve borce da stanu pod Titovu komandu i da se na taj način obračunaju sa okupatorima Jugoslavije. Mihailović se na tu naredbu svog kralja oglušio, nije se tada povukao ili penzionisao, nego je stao na čelo otpora, srpskih saveznika Hitlera i borio protiv onih koji su se borili za oslobođenje Jugoslavije. Po meni, Mihailović je tada napravio odluku za srpski narod, sve pre toga se moglo oprati pod izgovorom taktike, ali oglušavanje o naredbu kralja ne", decidan je Zorić. 

Oktobra 2023. u Beogradu je u privatnom prostoru otvoren muzej i podignut spomenik Draži Mihailoviću, uprkos kritikama antifašista.

"Da se Draža okrenuo ka Hilteru i protiv saveznika za oslobođenje Jugoslavije je previše tvrda činjenica, Sovjetima se niko ne može odupreti, a ni partizanima. Draža je apsolutno tragična ličnost, ali možda tu ipak više možemo govoriti o ličnom tragizmu. Tu ima i do duha epohe, komunisti su bili ubedljivo najjači. Draža je očekivao da će doći Englezi i da pometu komuniste. Među nama Srbima postoji mnogo politike, a i te Tito doktrine. Nemam konačno opredeljenje o spomeniku Draži i izmeštanju groba Tita, sve je moguće da se desi. Tito je vladao iz Beograda i sve što je najviše postigao uspeo je uz srpske snage, ne treba ga izmeštati tamo negde, možda do groblja nekog kao što je slučaj za Nikolom Pašićem, ali ne iz Beograda i Srbije", ističe Damjanović. 

Gradonačelnik Beograda je rekao da bi trebalo izmestiti i spomenik Moši Pijadi, Ivi Loli Ribaru, Đuri Đakoviću i Ivanu Milutinoviću sa Kalemegdanske tvrđave, a ponovio je i zahtev za izmeštanja Titovog groba. Mnogi komentarišu da je to brisanje i dela istorije i tek će se o svemu ovome detaljnije i polemisati. 

Otkriven spomenik najodlikovanijoj ženi Velikog rata: Srbi vratili mali deo duga Milunki Savić

"Beograd je višeslojni grad koji svedoči o mnogim epohama, ostatke Rima, Osmanskog carstva, memorijale Narodnooslobodilačke borbe, Tita, potiranje toga je uništavanje jednog sloja istorije. Država kada bira kome će podići spomenik ona bira vrednosti te osobe, a grob Tita je ostao iz vremena kada su vrednovane neke druge vrednosti. Kada bismo sada podigli spomenik generalu Draži, mi bismo se opredelili za njegove vrednosti, a to je protivno slobodarskim srpskim tradicijama. Treba se setiti da Srbija ima dovoljno heroja kojima možemo biti nedvosmisleno ponosni, dok je Draža izmišljeni heroj i ne treba mu podići spomenik", istakao je Zorić svoj stav. 

Nažalost, i dalje u 2024. godini komentarišemo podele četnici i partizani, ne samo na nivou srpske javnosti, već i regionalno. Kada govorimo o inicijativi da se izmesti Titov grob, prve reakcije stigle su iz Crne Gore. Na tu temu oglasio se gradonačelnik Cetinja Nikola Đurašković koji je je komentarišući inicijativu naglasio da će taj grad u Crnoj Gori uvek biti otvoren za Tita, a da bi trebalo podsetiti da su pre 80 godina partizani oslobađali Beograd "upravo od fašističkih snaga koje su činile i čete Draže Mihajlovića". 

Jedan od najvećih crteža poklonjen Titu: U Muzeju 25. maj u toku konzervacija 'Galaksije'

UNA na proslavi Dana republike: SFRJ uvek još živi – u kafanama i uspomenama